Category: Zanimljivosti

Koliko god puta da gledam film „Užička republika“ i u kadru vidim pekara (Petre Prličko) kada ga ono izgladnelo dete (Žarko Jokanović), u tom ratnom vihoru, bez dovoljno hrane, pita „Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?“ setim se našeg pekara čika Pere koji je držao pekaru preko puta opštine. Neobično me podseća na njega. Čika Petar Pera Ilić je, na svoj način, obeležio Lajkovac, ili bar moju generaciju koja je odrasla na njegovom bureku, hlebu, kiflama i drugim proizvodima. ( Na slici gore: Nikola, Vasilije i Pera Ilić)     …

Piše: Toma Petrović Najomiljeniji konobar 50-ih godina prošlog veka u železničkoj restoraciji bio je Boža Teofilović. Prvo je radio u Aćevčevoj kafani, a onda prešao u Restoraciju. Imao je vrlo interesantnu frizuru, kovrdžavu kosu, sličnu mini valu, uredno štucane tanke brkove i uvek je bio crven, više bordo u licu, kao našminkan, možda zbog toga što je mnogo voleo, a i mnogo jeo meso, skoro uz svaki obrok. Bio je simpatičan i interesantan čovek pa su iz beogradskog lista „Duga“ dolazili da prave reportažu o njemu. Na početku reportaže bila…

Piše: Toma Petrović U Lajkovcu su u novije vreme postojale dve mlekare, državna i privatna. Zadružna mlekara radila je veoma lepo. Direktorka je bila Radmila Rada Marković koja je na Tehnološkom fakultetu završila upravo odsek prerada mleka i sasvim sigurno bila najveći stručnjak iz te oblasti u našoj opštini. Mlekara je bila nadaleko poznata po „zelenom jogurtu“ koji je bio veoma tražen na beogradskom tržištu, zatim sirevi i drugi proizvodi. Stizao je i u susedne zemlje, pa i na druge kontinente. Naime, svakodnevno je odlazila auto hladnjača sa mlečnim proizvodima…

Najmlađi Lajkovčani su u akciji “Očistimo Kolubaru zajedno” simbolično bili aktivni u sađenju cveća i drveća, dok su srednjoškolci prikupljali plastične kese, flaše i drugi otpad na obalama reke. Prvi put su se pridružili učenici odeljenja sa posebnim potrebama OŠ „Dule Karaklajić“ iz Lazarevca, koji su zajedno sa članovima lajkovačkog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „Bazimili“  cvećem zasadili leju u obliku srca i tako oplemenili prostor pored Kolubare. U jučerašnjoj akciji čišćenja Kolubare, deca sa posebnim potrebama iz OŠ “Dule Karaklajić” iz Lazarevca i iz Udruženja “BaziMili” iz Lajkovca,…

USPOMENE NA STARI LAJKOVAC Piše: Toma Petrović Kutić je, kao što se iz same reči može pretpostaviti, prostor za odmor, opuštanje, druženje uz kafu, sok, malinu sa sodom, pivo, ratluk i kiselu. Jednom rečju sindikalni železnički bife sa ovim karakterističnim i neobičnim nazivom koji je važio za celu zemlju, veliku Jugoslaviju. Namerno sam pomenuo malinu sa sodom jer je to godinama i decenijama bilo osvežavajuće piće u kutićima, restoranima, kafanama i na svim mestima gde je služeno piće. Može se reći da je soda voda bila preteča kisele ili mineralne…

„Udruženje Jugoslovena u Lajkovcu ostaje verno i dosledno principima sadržanim i u svom nazivu, očuvanju tradicije i uspomena na Jugoslaviju“, podsetio je i ovog 15. aprila Vlajko Jevtić, predsednik udruženja. Delegacija lajkovačkog Udruženja Jugoslovena i delegacija ubskog udruženja boraca, položile su danas povodom nekadašnjeg Dana železničara Jugoslavije vence na spomen obeležje u krugu Ložionice. Značajan datum iz istorije Jugoslavije i jugoslovenske železnice, ustanovljen 1950. godine u državi koje više nema, okupio je danas u Lajkovcu delegacije Komunista Srbije i delegacije borača iz Bariča i Uba. Zbog, kako Vlajko reče, protokolarnih…

USPOMENE NA STARI LAJKOVAC Piše: Toma Petrović Neposredno po završetku Drugog svetskog rata u Lajkovac dolaze Bosiljka i Stojadin Radulović, mladi bračni par iz Beograda. Ona učiteljica, Ličanka sa Zrmanja Vrela, a on oficir JNA iz Zabojnice kod Knića, Gruža. Stanovali su jedno vreme kod Vlade Popovića Šuce, ali i na drugim mestima. I drugi oficiri su stanovali privatno po Lajkovcu dok krajem 50-ih godina nije napravljena oficirska zgrada. Bosiljka je dobila ime od milja, Boška i kao prosvetni radnik radila kao učiteljica u lajkovačkoj osnovnoj školi u Sokolani. Kasnije…

Piše: Toma Petrović Bio sam veoma mlad kada sam sa dedom, kod koga sam provodio ceo letnji raspust, išao u Žižića vodenicu u Jabučju da meljemo žito. Ispred vodenice bila je jedna velika livada duž reke. Sredinom livade prolazio je put, a iznad brane, na kraju livade postojao je drveni most preko koga se moglo sa stokom i zapregom ići u Lazarevac, najčešće na vašar. Kao da sada gledam sa tog drvenog mosta uz obalu čistu i zelenkastu vodu ispod usnulih vrba po kojoj su plivali klenovi čekajući da sa…

Piše: Toma Petrović U selu Oplanić kod Kraljeva 27. marta 1923. godine rođen je Radoslav Rade Marković. Rođen je u romskoj porodici gde su svi od pamtiveka bili kovači, pradeda, deda, otac pa je i Rade još kao mali izučio taj zanat i kao dete počeo da pomaže ocu, najpre u pripremanju vatre i „duvanje u me’ove“ a kasnije i u potkivanju konja. Ostručio se u tim poslovima i stekao majstorsko pismo kovača-potkivača. Kada je stasao za vojsku dobio je i poziv u tom zanimanju. Godine 1947. kao regrut dolazi…