Category: Zanimljivosti

Piše: Toma Petrović U prvom delu ove priče pisao sam o trgovcima koji su radili u Lajkovcu pre, za vreme i neposredno posle rata. U ovom delu priče biće reči o trgovcima koji su radili posle tog perioda. Početkom 50-ih godina prošlog veka u Lazarevcu je postojalo trgovinsko preduzeće „Polet“ u kome je radio Nikola Janić iz Pambukovice kod Uba. Nikola je imao brata Bogoljuba Janića i 1953. godine je preko rukovodstva uspeo da otvori jednu prodavnicu u Lajkovcu da bi zaposlio brata. U toj prodavnici koja se takođe zvala…

Piše: Toma Petrović I pored dosta uloženog truda, istraživanja i obavljenih razgovora sa starim trgovcima nisam uspeo da dođem do pouzdanog podatka ko je, kada i gde otvorio prvi trgovačku radnju u Lajkovcu. Pretpostavlja se da je to bio Nikola Aćima Jovanovića „Aćevac“ koji potiče iz poznate trgovačke porodice iz Valjeva. Pouzdano se zna da je Aćevac odmah po prolasku pruge, preko puta železničke stanice, sazidao etivažu za preradu šljiva i hotel „Lajkovac“, odnosno čuvenu Aćevčevu kafanu, koji je duži period držao Užičanin Sveta Antonović. To je bila ujedno i…

Radovi multimedijalnog umetnika Milutina Rankovića koji živi i stvara u Lajkovcu prešli su odavno granice domovine i stigli na svih pet kontinenata, ali i u svevreremenske popularne domaće serije, poput „Bele lađe“. „Moja skulptura Reljef Svetog Save može se videti u popularnoj seriji „Bela lađa“, koja se upravo ponovo reprizira. Ona je deo scenografije u kancelariji Stranke zdravog razuma. Po ko zna koji put gledamo reprize i svakako ovo nije najvažniji detalj, ali mnogi zovu i kažu da prepoznaju moj rukopis“, kaže autor skulpture Milutin Ranković.

Piše: Toma Petrović U prvom delu priče koja je objavljena na ovom portalu pisao sam uglavnom o više generacija Lajkovčana koji su odlazili u Lazarevac na korzo, igranke i razne druge provode. Pri tome je bilo raznih događanja, ljubomore, zavisti, čarki između naših i lazarevačkih momaka, pa i tuča na obadva terena. Bile su to tada manje varoši pa su se dosta njih međusobno poznavali a neki od njih bili  u odličnim prijateljskim i drugarskim odnosima. I da  ne bi mlađi čitaoci shvatili da je tada bilo samo tuča i…

Piše: Toma Petrović Postojao je ranije,  50-ih i 60-ih godina prošlog veka, veliki rivalitet između Lajkovca i Lazarevca što se posebno izražavalo u odnosima mlađih Lajkovčana i Lazarevčana. Hteli mi to ili ne, ali Lajkovac je u tim godinama imao veliku prednost u odnosu na Lazarevac. U Lajkovcu je je bila ranžirna železnička stanica i Ložionica koje su zapošljavale i do 1000 radnika, garnizon, u jedno vreme sa po 1200 vojnika, oficira i podoficira pa možete zamisliti koliko je dece bilo. Postojala je jedno vreme i srednja škola za obrazovanje…

Dvoje Lajkovčana, otputovalo je je restauriranim “fićom” starim blizu pola veka u Tursku na more. U pitanju je relacija od 1870 km u jednom pravcu. Nemanja Nestorović je na ovo putešestvije krenuo sa devojkom. Svog ljubimca “fiću” je restaurirao pre punih pet godina i rešio da sa njim putuje po Srbiji, a kasnije i po svetu: “Želeo sam da vidim kako je to bilo nekada i kako su naŠi stari putovali “fićkom” na more i u Trst po farmerice Tako smo obišli našu prelepu Srbiju, kao i Crnu Goru, Bosnu,…

Piše: Toma Petrović Radovan Boljanović-Rade, rođen je 24. aprila 1922. godine u selu Danići zaseok Pusto Polje, zadnja pošta (kako se to tada govorilo) Avtovac, opština Gacko u Hercegovini, od oca Mihajla solunskog dobrovoljca i majke Milice, domaćice. Bio je učenik i kasnije kalfa kod jednog stolara, da bi kasnije kada je malo odrastao počeo samostalno da se bavi stolarskim poslom. Međutim, u tom malom selu, pa i okolini nije bilo toliko posla i odlučio je da posle okipacije, 1947. godine  napusti selo i ode u Beograd da pokuša da…

Piše: Toma Petrović Jabučje, najveće selo u lajkovačkoj opštini i drugo po veličini u Kolubarskom okrugu, posle Miličinice od koje ima tačno četiri puta više stanovnika ali je po prostranstvu veće. Govorilo se da je drugo selo po veličini u Srbiji posle Azanje, što nije tačno. Istina je sledeća – u periodu od 1887. godine selo Azanja slovila je kao najveće selo u Srbiji. Kada je broj stanovnika Azanje prešao 12.500 Azanja je podeljena na tri naselja: Vlaški Do, Gračac i Azanju. Zbog brojnosti stanovništva Azanja je bila proglašena za…