Setva ozimih strnih žita još nije završena, ali lajkovački i kolubarski ratari i ovaj važan posao uspešno privode kraju i to sticajem okolnosti paralelno sa završetkom berbe kukuruza.
U ovom trenutku zasejano je oko 90 % planiranih površina pšenice. Za ovu godinu plan setve za Kolubarski okrug je: pšenice 13 427 hektara – od toga na području opštine Lajkovac 1 300-1 350 ha, raži 150 ha, ječma 4 037 ha, ovsa 981 ha, tritikalea 1 340 ha, ostalih strnih žita 122 ha, uljane repice 23 ha, lucerke 533 ha i ostalog krmnog bilja 286 ha.
S obzirom na godinu pandemije, možda su se mogle očekivati bitnije promene i da će ratari povećati površine u planu jesenje setve, ali to se nije dogodilo. Plan setve je na nivou prošlogodišnjeg, bez ikakvih promena, ali dosta ambiciozniji u odnosu na neke prethodne godine, potvrdila je za portal LAJKOVAC NA DLANU Snežana Stojković Jevtić iz područne Poljoprivredne savetodavno stručne službe Valjevo:
“U odnosu na period od pre 20 godina, kada se ovde sejalo 20 000 hektara pšenice, površine pod strnim žitima smanjene su za 20-30%. Međutim u odnosu na period od 2006. do 2008. godine kada se najmanje sejalo (površine su tada bile smanjene do 7 000 ha pod pšenicom), d 2009.beleži se blagi porast površina pod strnim žitima, pa smo 2013. recimo imali 11 594 ha pšenice, zatim 12 862 ha 2015. a od 2016. godine pa do 2020. to je 13 500 ha bez značajnijih promena po godinama.
Ove godine je bilo padavina tokom oktobra koje su omogućile povoljnije uslove za setvu, u odnosu na prošlu godinu kada je bilo jako suvo pa je većina površina zasejana u novembru. Ove godine je setva bila moguća i tokom oktobra, kada je zasejano 50 % planiranih površina pšenice.Padavine koje su omogućile obradu zemljišta za setvu pšenice odužile su berbu kukuruza koja još traje. Zbog povećanog sadržaja vlage u zrnu kukuruza nemoguća je naročito mašinska berba, koja zahteva vlagu zrna ispod 15 %. Inače ovogodšnji rod kukuruza je dobrog kvaliteta i dobrog prosečnog prinosa koji je oko 6,5 tona po hektaru.”
Zbog čestih zastoja usled kiše i vlažnosti zrna, berba kukuruza još nije završena, pa je kako kažu stručnjaci, i produženi optimalni rok za setvu na izmaku. Sve planirane oranice neće biti spremne za setvu i na pojedinim parcelama setva će biti obavljena sa velikim zakašnjem. To je nekada uvreženo bio i prvi znak da kasna setva neće doneti berićetnu žetvu, ali kao i puno toga i to se promenilo. Nekada se govorilo, da ko se rano oženi i rano poseje, nikada se ne kaje, ali i ratari i stručnjaci primećuju da to odavno više nije pravilo. Ratari svakako neće ostaviti njive nezasejane, ma koliko izvesnog roda mogu da pčekuju. Svi ovdašnji ratari će ipak,tradicionalno i ove godine sejati pšenicu i druge jesenje kulture sve dok vremenski uslovi to dozvole. U ovom periodu, česta slika na njivama je da paralelno, jedni obavljaju berbu kukuruza, a drugi rade na setvi ozimih useva. S godinama i sa velikim klimatskim promenama, sve češće i berba kukuruza i setva traju sve do kraja novembra.
Na osnovu podataka Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, u čijoj su nadležnosti Poljoprivredne stručne službe Srbije, koje prate izvršenje plana setve, u Srbiji je ove jeseni ipak do sada zasejano za 4,5 % više površina nego lane.
