Učenici Izdvojenog odeljenja Osnovne škole „Mile Dubljević“ iz Lajkovca u Bogovađi, koji su sa nastavnikom matematike Ivanom Živanovićem sagradili kuću za petoro mališana Mitrovića u romskom naselju Palež u Pepeljevcu, dobitnici su Zlatne plakete za najplemenitiji kolektivni dečji podvig, koju dodeljuju „Večernje novosti“.
Zlatne plakete „Večernjih novosti“ dodeljene su za najplemenitiji pojedinačni, kolektivni i dečji podvig, a jedna je dodeljena posthumno. Ove godine je, izuzetno, uručena i Zlatna plaketa za kolektivni dečji podvig.
Svečanost uručenja plaketa za „Najplemenitiji podvig godine“, koje „Večernje novosti“ već 61. godinu zaredom dodeljuju najplemenitijim pojedincima i organizacijama koji su svojom hrabrošću, dobrotom, odvažnošću i nesebičnošću zadužili čitavo društvo, održana je u Skupštini grada Beograda.
Žirijem je predsedavao akademik Matija Bećković, koji je i uručio Zlatnu plaketu za za najplemenitiji kolektivni dečji podvig. U ime nagrađene humane družine Zlatnu plaketu primio je nastavnik matematike Ivan Živanović.
Akademik Bećković podsetio je da je prošla 61 godina od kada „Večernje novosti“ u vaskršnje dane izvode pred oči javnosti neznane junake, koji su nas nagradili svojim plemenitim podvizima, te dodao da je svaka plaketa za plemenitost zlatna.
“Oni koji su pre 61 godinu pokrenuli ovu akciju nisu ni slutili da će čovečnost biti sve ređa, a vremena sve nečovečnija i varvarskija. U postmoderno vreme postavlja se pitanje čemu čovek, iz upotrebe nestaju reči hvala, izvini i oprosti. Svaki plemeniti čovek spasava svet i postaje heroj našega doba”, naglasio je akademik Bećković.
Obraćajući se prisutnima, Vučelić je istakao da je retka i jedinstvena prilika da se danas stranice, u moru tužnih i zabrinjavajućih vesti, ispisuju pričom o herojima života.
Svečanosti uručenja plaketa prisustvovali su ministri u Vladi Srbije, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, porodice i prijatelji nagrađenih i brojni gosti.
Zabeležili smo i reakcije dobitnika Zlatne plakete za najplemenitiji kolektivni dečji podvig,
Učenica Lena Lukić: “Nama svima je bila velika čast i zadovoljstvo što smo prisustvovali i bili nagrađeni na ovom velikom događaju. Ovo je za sve nas bilo oduševljenje,kao što rekoh veoma smo zahvalni sto smo bili pozvani i sto smo učestvovali na ovom dogadjaju. Ponosni smo svi na ovo delo koje smo uradili, nama je najviše bilo stalo do zapravo naših drugara zbog kojih smo sve ovo i uradili. Svi od nas smo bili ujedinjeni od početka,spojili smo se srednjoškolci i osnovci i uspeli u svom cilju. Šaljemo poruku svima da budu humani i da pomognu svakom koliko mogu.”
Učenica Natalija Kostić: “Na ideju da drugarima obezbedimo topli dom gde će zajedno živeti došli smo zahvaljujući našem nastavniku matematike. Predložio nam je da im izgradimo kuću, jer nisu imali neophodne uslove za život. Zadovoljstvo nam je što smo im obezbedili mesto u kom će živeti, naravno, oni su srećni i zadovoljni, a najviše mi je drago što smo mi, njihovi drugovi učinili ovaj humani podvig. Nadam se da nije jedini i da će druge pokrenuti i motivisati da više pomažemo jedni drugima i da ne mislimo samo o sebi.”
Nstavnik Ivan Živanović: “Kada imate dva dečaka od 13 i 14 godina koji umesto da razmišljaju da li je izašla nova igrica za Plej stejš, razmišljaju o tome kako da zarade novac za krov nad glavom. Kada imate učenike kojima je dovoljna jedna poruka da se sami organizuju, i da sledećeg jutra njih petnaest biciklima pređe 5-6 kilometara da bi pomogli drugu i radili poslove koje većina njih nikada ranije nije radila ni kod svoje kuće. Kada imate roditelje, koji su pre svega odgajili i vaspitali takvu decu, a onda ih bez razmišljanja pustili da odu tamo negde… na neko gradilište… Kada imate kolege čiju podršku imate i pre nego što ste im rekli o čemu se radi, a onda je vaš zadatak više nego lak, i ostaje samo da tu pozitivnu energiju malo usmerite. Obaveza odraslih jeste obrazovanje dece, ali bi nam zadatak trebao biti da od te iste dece učimo. Njihov svet je pravedan. Oslobođen pre svega egoizma, ličnih interesa, predrasuda, kompleksa. Činjenjem i još više nečinjenjem, mi im to kasnije nametnemo.”
Vašoj pažnji preporučujemo dva teksta iz arhive portala lajkovacnadlanu.rs objavljena u septembru prošle godine o humanoj družini školaraca, koju je u ovoj humanoj misiji okupio vanserijski nastavnik Ivan Živanović.
