Na samom početku nove školske godine, zadivljujućom solidarnom akcijom petoro sjajne dece Mitrovića, jedna devojčica i četiri dečaka, dobilo je krov nad glavom u romskom naselju Palež u Pepeljevcu. Kuću je za jedan dan sagradilo i opremilo deset pari ruku, jedne nastavničke i devet učeničkih.
Najmlađe dete u porodici Mitrović ima četiri godine. Troje dece su osnovci, učenici drugog, četvrtog i osmog razreda škole u Bogovađi. Najstarije dete, koje je takođe osnovno obrazovanje završilo u Bogovađi je od ove školske godine srednjoškolac i mudro se opredelio za traženo i dobro plaćeno zanimanje zavarivača. Kako saznajemo, pored zanata za koji se opredelio, velika ljubav mu je i fudbal. Imao je oduvek veliku želju da igra za lajkovački Železničar. Složene životne okolnosti i problem prevoza osujetili su njegovu mogućnost odlaska na treninge u Železničaru, a svi jednoglasno tvrde da je baš talentovan za fudbal.
Tokom leta su dvojica braće Mitrovića išla u berbu maline, kako bi pobooljšali životne uslove svoje porodice i što spremnije dočekali zimu.
Za svu decu iz ove porodice meštani imaju samo reči hvale, kao i u školi u Bogovađi, koja je izdvojeno odeljenje OŠ “Mile Dubljević” Lajkovac.
Akciju izgradnje kuće pokrenuo je upravo jedan nastavnik škole u Bogovađi, koji je bio razredni starešina najstarijem Mitroviću. Nastavnik je insistirao da se njegovo ime ne pominje, a njegova skromnost je očigledno u srazmeri sa njegovom humanošću i nesebičnom kontinuiranom angažovanju na širenju duha solidarnosti.
Najpre je na livadi izgrađen temelj za kuću. A onda su nastavnik i devet učenika prionuli na posao.
Montažna kuća je izgrađena i ukrovljena za dan.
Već uveče, unutrašnjost kuće je i opremljena najosnovnijim za život.
Već prvu noć, svih petoro dece je prespavalo u njoj. Po prvi put svi na jednom mestu.
Kako saznajemo, shvativši o čemu se radi, prilikom nabavke materijala su značajan doprinos akciji dali vlasnici radnji u Lajkovcu, a nameštaj i pokućstvo su takođe sabrani trudom organizatora akcije, koji su animirali u okruženju ljude dobre volje i mekog srca.
Izgrađena kuća ima jednu prostoriju. Ostalo je još da se uradi završna faza poda i plafona. Pod je samo betoniran, a na plafonu bi trebalo postaviti stiropor i izvesti gipsane radove. Za to nije bilo ni vremena, ni materijala u danu u kome je već urađeno gotovo nemoguće.
I pored toga što je ostalo još posla, deca su presrećna u novom domu. Majka ih je ostavila. Otac je bolestan, a uloga samohranog roditelja petoro dece je zahtevna… U prijateljskom okruženju je sve lakše, pa i životna sudbina Mitrovića.
Meštanka Pepeljevca Grozda Kovačević, nastavnica u penziji je prepuna utisaka o ovoj akciji: „ Juče sam saznala. Divno. Gest veličanstven. Ne znam za koga je korisniji, da li za decu koja su dobila krov nad glavom, ili za decu koja su pomagala i njihove roditelje!? Ja sam oduševljena.“
Život je najbolji režiser, pa je tako sticajem okolnosti nova školska godina otpočela upravo u skladu sa Smernicama Ministarstva prosvete, koje podrazumevaju rad sa učenicima na negovanju empatije i vrednosti međusobnog poštovanja.
Smernice sugerišu da bi u prvoj nedelji, od 4. do 8. septembra, trebalo da se organizuje tematska nastava, sa radionicama usmerenim ka negovanju empatije, vrednostima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti. Ima li konstruktivnije radionice od ove realizovane u Paležu!?
