Piše: Toma Petrović Kada kao penzioner izađem u šetnju, obično u jesen, u popodnevnim ili ranim večernjim časovima desi se da od stare pijace do Bajića kafane sretnem samo 2-3 čoveka, isto toliko sedi u poslastičarnici kod Ibre i obaveznog Tomu Mitrića na svom biciklu sa bisagama na zadnjoj korpi, pa se pitam šta je to sa našim Lajkovčanima. Verovatno nemaju naviku da šetaju ili im je prijatnije u toplom domu uz TV program. U isto vreme i u istim uslovima imao sam priliku da prošetam kroz Lazarevac, Valjevo, Ub……
Uspomene na stari Lajkovac: SEĆANJA
