Ma šta radili, budite najbolja verzija sebe!
Lajkovčanin Đorđre Đurić, završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, smer biljna proizvodnja, odnosno odsek vinogradarstvo i voćarstvo. Ostao je da živi u Lajkovcu.
U Agromarketu je angažovan na poslovima konsaltinga, a sredimom prošle godine otvorio je u centru Lajkovca radnju Fresh and Frozen From The West ili Sveže i smrznuto sa Zapada, u kojoj je spojem korisnog i lepog na trpeze Lajkovčana doneoproizvode direktno sa njive.
Đorđe je mlad, ambiciozan čovek, koji hvata korak sa vremenom, radi bez predaha i istovremeno usavršava svoja znanja, koja rado deli sa drugima. Upravo zato je sebe pronašao u konsaltingu u poljoprivredi.
Razgovor o poljoprivredi nekako spontano započinje o tome da se dosta novca ulaže u neke neracionalne stvari, a ne postiže se značajan efekat:
“Mnogo veći akcenat se daje ulaganju države u autohtone sorte i vrste, kao u organsku ili poluorgansku proizvodnju, a recimo stočari koji komercijalno drže krave su na ivici egzistencije.”- primećuje Đorđe i dodaje:
“Opština Lajkovac ima negde negde oko četiri hiljade hektara efektivno obradive površine, od toga polovina je vrhunske kolubarske zemlje pogodne za gajenje bilo koje kulture. Potrebna je samo volja, početna ulaganja i pamet. Imamo sve predispozicije, koje pogoduju svakoj vrsti poljoprivredne proizvodnje.
Treba iskoristiti subvencije iz lokalnog agrarnog budžeta prvenstveno, po pitanju rešavanja problema vode bušenjem atrskih bunara i navodnjavati zasade i ratarskih i povrtarskih kultura. To su neophodna značajna ulaganja.
Pored vode, značajan segment je neophodnost ukrupnjavanja poseda. Zakonskom regulativom uraditi reonizaciju, ukrupniti površine i raspodeliti poljoprivrednim gazdinstvima koja hoće time da se bave, po principu kako je to urađeno u Engleskoj pre 250 godina pri čemu parcele nisu mogle biti manje od 50 hektara.”
Đorđe je po završetku fakulteta najpre bio angažovan u Svilajncu na podizanju zasada voća sa Italijanama, a u Agromarketu je angažovan blizu osam godina i kako kaže pronašao se u konsaltingu u poljoprivredi:
„Volim konstantan odnos sa ljudima u toku sezone, u smislu određivanja programa ishrane i navodnjavanja. Sam posao me je primorao da se nadogradim u sektoru zaštite i samim tim radim kao kompletan tehnolog u biljnoj proizvodnji. Tu podrazumevam voćnjake, vinograde, povrtarstvo na otvorenom i zatvorenom prostoru. Ono što nas odvaja jeste da smo jedna od najvećih kompanija u jugoistočnoj Evropi, gde imamo potpuni program zaštite bilja i ishrane. To je ćerka firme koja proizvodi sertifikovana đubriva, u kom sam ja sektoru.
Radim na terenu Zapadne Srbije, odnosno pokrivam teren od Bajine Bašte, Kosjerića, sve do Save, znači cela Pocerina, Kolubara, Tamnava, Mačva i celo Podrinje. Tu spada i PIK Južni Banat.
Na tom terenu imamo malinu, jagodu, borovnicu, tri dominante kulture što se tiče voća. Povrće prati paradajz, paprika, krastavac, bostan. Od voća je nadominantnija jagoda, gde imamo najveći broj kooperanata u Pocerini – na Balkanu u dva top regiona u površinama. Kada sam se ja zaposlio, tu je bilo do 1.300h, onda je rat u Ukrajini dosta zaustavio i površine su se smanjile, ali je povećan kvalitet, uvedene nove sorte i poboljšana tehnologija gajenja.
Unapredio sam se i u nekim drugim sektorima u smislu implementacije novih tehnologija i praćenja u organskoj ili poluorganskoj proizvodnji, hidroponiji i svemu što novo vreme donosi.
Intenzivan posao me naterao u razmišljanje kako ja dalje da se unapredim i u kom smeru ću ići.
Moj posao jeste da da dam proizvođaču preporuku i da ga usmerim na apoteku. Ali, poljoprivreda nije samo proizvođač i apoteka, tu ima mnogo više učesnika, od proizvođača pesticida u Galenici do vozača, logistike, gazdinstva, meganizacije, otkupa i izvoznika. Jedna karika ako zakaže, ozbiljan je problem za ceo lanac.
Proizvođači su navikli da proizvedu i prodaju odmah komšiji koji otkupljuje. To više ne funkcioniše.
Proizvođać danas mora da bude radnik, da se razume u puno toga, da zna da popravi eventualno svoju mašinu, da bude menadžer, da plasira i proda svoj proizvod po što boljoj ceni.
Situacija je takva, da je veoma teško opstati u poljoprivredi kao proizvođač.Ono što je apsurd je da ni taj pritisak ne podstiče proizvođače da promene tehnologiju ili nešto u svojoj proizvodnji., uz obrazloženje „tako je radio moj deda“ i bez logičkog razmišljanja. Mnogo tu apsurda ima.
Tržište je zahtevno, traži se premijum proizvod po što nižoj ceni, a takav finalni proizvod je teško napraviti. Ceo lanac je u nezavidnoj poziciji, uključujući i nekontrolisan uvoz poljorivrednih proizvoda. Neko treba ozbiljno da sagleda tu kompletnu sliku.
Obilazim poljoprivredna gazdinstva iz svoje baze ili po preporuci, npr. zasad lešnika napišem program zaštite, dam preporuku sa kojom proizvođač ide u poljoprivrednu apoteku. Vodim zasad od sadnje do berbe, kao besplatna stručna služba Agromarketa.
Trenutno radim jednu analizu tržišta i dolazim do toga da recimo Lajkovac, Mionica i Ljig dosta više ulažu u ratarstvo nego drugi krajevi sa boljim kvalitetom zemljišta, jer su shvatili da ulaganje vredi.
Takođe, ljudi u poljoprivrednim apotekama su ključni, mogu da unište, a i da doprinesu.
Pojedinci se osavremenjavaju i kreću u intenzivniju proizvodnju, imaju dobru perspektivu.
U našoj sredini ima dosta zasada voća, lešnika, maline, jagode. Ne treba preterivati sa sa obimnim površinama, jer to nigde u svetu nije rentabilno.
Ono što raduje, obnavljaju se i zasnivaju novi vinogradi. Lokalni proizvođači vina, koji su i proizvođači grožđa, nemaju dovoljne količine da snabdevaju ni samo ovaj kraj, ali ono što mi imamo ovde je pravo bogatstvo u potencijalu i to treba iskoristiti.”
O tome kako je došlo do ideje da uplovi u sferu trgovine kaže:
“U saradnji sa mojima iz kuće i u cilju da Lajkovčanima približim taj momenat da direktno sa njive imaju na trpezi u toj radnji, 19. juna prošle godine otvorio sam radnju Ssveže i smrznuto sa Zapada i eto opstali smo uprkos prvobitnim lošim prognozama.
Hteo sam da unesem lokalni duh u ovo naše malo mesto u kome sam i sam odrastao.Sve direktno sa plantaža dolazi tu i razlika je vidljiva. To su uglavnom proizvodi koje ja pratim i tu je sve ispoštovano u proceduri, karenci, tretiranju.”
Đurić ističe i da je neminovno hvatati korak sa vremenom i svetom:
“Ima novih kvalitetnih sadnica iz uvoza, kojima možemo osvežiti naš sortiment. Perspektiva je recimo i u stonoj proizvodnji maline, za konzum.”
Nakon završetka srednje škole u Lajkovcu za zanimanje ekonomski tehničar i upisa na Poljoprivredni fakultet, nije ni sanjao o konsaltingu u poljoprivredi:
“Moja porodica je radna i moja ideja je bila da radim nešto sa svojim znanjem pri čemu neću zavisiti niodkoga. M i u porodici imamo svoje orahe, šljivu, košnice i mi sve te proizvode plasiramo u našoj radnji.
Nakon iskustva koje sam imao u Svilajncu na podizanju zasada voća, usledilo je usavršavanje u Italiji, u Bolonji. Moj tadašnji direktor isklesao me za ovaj posao i viši nivo rada na sebi.
Negde u toj fazi se pojavila dilema ostati ili otići. Imao sam tada sjajnu mogućnost rada na jednom projektu proizvodnje biljke od epruvete i laboratorije do konačnog proivoda, ali sam se prilagodio tadašnjim okolnostima i ostao da radim za svoj kraj.”
Za mlade ima korisnu poruku:
“Mladi, šta god da rade u životu, da daju maksimum od sebe, da iskoriste svoju mladost i svoje šanse i ma šta radili da budu najbolja verzija sebe.
Napominje i da mala sredina ima i prednosti i nedostatke, kao i to da mu je ovdašnja srednja škola dala dobru osnovu za dalje školovanje.
O odnosu lokalne samouprave prema poljoprivredi i raspoloživim mogućnostima ističe:
“U poslednje dve godine je evidentna veća iskorišćenost agrarnog budžeta, oličena prvenstveno u nabavci mehanizacije i novim arteskim bunarima, poznato mi je jer sam člam lokalnog Saveta za poljoprivredu. Pokušavam da pomognem na lokalu, da prenesem svoja iskustva. Ima potencijala ovde. U poljoprivredu treba ulagati, ali kontrolisano i pametno. Ne treba škrtariti, ali treba ulagati pametno. Često je najbolja ona stvar koja je najjeftinija, a rešava ti posao. Oni koji to nisu razumeli, olako propadnu.
Zagrizao je Đorđe očigledno struku u svim segmentima, a za ovih osam godina po završetku fakulteta radio maksimalno na sebi i svom usavršavanju. Ipak, skromnost mu je vrlina:
“Generalno, ne želim previše da se eksponiram, ljudi na kraju ipak sami moraju da odluče šta je ispravno, tako je iustruci i u životu.
Mldima bih poručio, da daju sve od sebe i ne odustaju od svojih snova.
Sa prvim svojim korakom van standardnih okvira, čovek je već izrazio spremnost za više. Radna etika i moralna načela su jako važni, to uvek treba imati u vidu.”
Šta je to što mladima u ovoj sredini nedostaje, kako bi bili motivisani da tu ostanu?
„Voda. I kao dnevni problem i kao strateški problem u budućnosti, i za život i za bavljenje poljoprivredom.
Poljoprivrednik danas mora da zna puno toga. Poljoprivreda je uvek važna i iznela je kroz istoriju sve krizne periode.
Prisustvo struke je neophodno, kako u biljnoj tako i u stočarskoj proizvodnji.
Gaji ono što možeš lako da proizvedeš i čega nema u bližem okruženju, recimo breskvu nektarinu ili stono grožđe.”
Što se radnje tiče, nakon godinu i po rada rezimira:
“Trgovino sam spojio korisno i lepo, Plasiram svoje proizvode i proizvode svojih kooperanata, deo otkupljujem, mada pravog otkupa poljoprivrednih proizvoda malo ima, nešto u Tamnavi i u Mačvi. Sve što ima uzimam od lokalnih proizvođača. Trudim se da pratim potrebe kupaca, trudim se da i cene budu pristupačne, a da uvek ima i nešto novo u ponudi. Konkurencija je zdrava, potvrdilo je i moje iskustvo, u svim aspektima. .“
