USPEŠNO PREDSTAVLJENA PRVA ZBIRKA PESAMA DRAGANE ANDRIĆ

Prva knjiga Lajkovčanke Dragane Andrić, zbirka pesama pod nazivom „Vlasnica vremena“. predstavljena je večeras, u organizaciji lajkovačke biblioteke, u prisustvu brojne publike u Gradskoj kući u Lajkovcu.

Na književnoj većeri su govorili književni kritičar Milica Matijević (umesto recezenta knjige Jovanke Vukanović) i u ime Izdavačke kuće „Intelekta“ urednik Aca Vidić.

Oboje su o Draganinom prvencu govorili u maniru vrsnih poznavalaca književnog stvaralaštva i odistinskog poimanja svega što je pesnikinja svojom prvom zbirkom rekla, a sve rečeno, može se sažeti u odrednicu: VREME — TO SAM JA!

“Kako je i svaka emocija ista, a posebna, tako i ljubavna na druge ljubavi naliči, ali i nije ista – jer je moja!, moglo bi glasiti načelo svakog ljudskog i ne samo ljudskog bića, a naročito stvaraoca koji iz svoje subjektivne ravni sebe objašnjava i motive za sopstveno stvaranje. Kod pesnika, na primer, dubina osećajnosti se osvedočava kroz njegov stih, uporedo sa njegovim emocionalnim proživljavanjem. Njegova emocija se provlači kroz tanane duševne i mentalne filtracije da bi stasala u misao, metaforu, pesničku sliku i sl. Oblike poetskog ispevavanja. Ako je u pitanju emocija spram lirskog objekta koja je i ljubavna energija, fluid koji tvori pesnički zapis, tj. sam stih kao dokument, svedočanstvo te emocije tog trenutka koja pokreće tako složen duševni i biološki aparat kod pesnika.

Emocija za sebe je za spoljni svet neuhvatljiva i nepostojana, ako je pesnikinja ne zabeleži kao misao u rečima, a znamo da je svaka reč znak i boja energije koju nosi i time utiče na stvaranje određene atmosfere u pesmi, stihu, životu … jer tako prenosi emociju i pesnikovo emocionalno iskustvo. Tako pesnik, tj. pesnikinja razdeljuje svoje unutrašnje darove i na druge, pre svih na svoje čitaoce, slušaoce …

To čini i poezija Dragane Andrić. Pesnikinja se u svojoj knjizi „Vlasnica vremena“ saopštava kroz svoja emocionalna stanja s kojima se suočava svakodnevno i koja isceljuje pesničkim postupkom. Ona se i miri i ne miri sa svojim ljubavnim nemirima, kao lirski subjekat posmatra i analizira postupke, kretnje, misli i osećanja lirskog objekta tj. predmeta opevavanja kome kroz stih saopštava stanje unutrašnjih stvari. Pesnikinja se tim postupkom sažima u sopstveni monolog koji se stihom transformiše u unutrašnji dijalog sa voljenim bićem, jer njeno posmatranje datog stanja kao motivske ravni je prećutno što ne omogućava vođenje ikakvog dijaloga. Nakon istog pesnikinja unutar sebe kroz stih ostvaruje dijaloški razgovor sa lirskim objektom kroz pesničku poruku njemu, ali i svom čitaocu, slušaocu…

Knjiga je sklopljena od tri zasebne, međusobno povezane celine. Sam naslov „Vlasnica vremena“ upućuje na izvesno vršenje gospodarstva nad nekim i nečem, tj. vremenom. Ali, vreme je neuhvatljivo i neposedno, no, pesnička utopija može biti i san, i težnja da se gospodari sobom, svojim životom i svojim vremenom koje ispunjava isti taj život. Vreme — to sam ja, kao da nam kaže lirski subjekat! Naslov knjige nas upućuje i na pitanja slobode i neslobode, mogućeg i nemogućeg, podviga i neuspeha kao dualizmima koji prožimaju ličnost svakog čoveka, a pesnika tek uvek intrigira potreba za osvajanjem slobode i činjenja nemogućeg za obične ljude.

Poezija Dragane Andrić je izrazito refleksivna i njen stih je odgovor i zahtev za preispitivanjem svega vezanog za tematski narativ, za pesnikinji ukazani prizor. Stihovi knjige „Vlasnica vremena“ su uravnoteženi i usklađeni, empirijski dati i inspirisani životom, dati kao odgovor na našu radoznalost o životu i upućeni kao pitanje koje neprestano zvoni o njegovom smislu.

Iskazivanje kroz stih za pesnikinju može biti istovremeno i lek, i radost. Ona istim i takvim lekom zaceljuje sopstvene duševne rane, ali i iz njega kao stiha, crpi snagu za vedrinu i istrajnost. Dragana istrajava kroz ovakva stanja i zato je njena poezija osim što je emotivna, istovremeno i unutar nje duboko duhovno egzistensijalna, a samim time i sociološka u tom smislu.

Kako ima prirodni afinitet za iskazanim oblikom i strukturom stiha, primenjenim dosladno kroz celu zbirku, ona vrlo uravnoteženom emocijom svedoči o svom unutrašnjem dualizmu, o mirenju ali i istovremenoj nepomirljivosti sa lirskim stanjem koga opisuje i opasuje kao predmet i zahtev da se isto stanje izmeni, pri tome koristeći pitkost i glagoljivost pesničkog jezika, blage i osenčene jedva primetnom setom pesničke slike, kao i poruku koju prethodni red stihova iskazuje kao kadencu, na kraju svake pesničke celine … …

Leksika ove knjige je odmerena i u saobrazju je sa emocijom koju same reči nose, fond reči potreban za ispevavanje ove knjige je pristojan, a u ispevavanju, kroz knjigu nazire se prisustvo ličnog i univerzalnog koje razdeljuje tanka, tanana nit, vrpca poput niti paukove mreže kao prirodna razdelnica,” rekao je večeras urednik Aca Vidić.

Dva segmenta ove književne večeri bila su posebna: muzićka podloga u izvođenju gitariste Raše Vranjkovića i sjajno kazivanje Draganinih stihova Vesne Jovanović.  

Autorka je naglasila, da je počela da piše tek pre nešto više od godinu dana, da ima materijala za još dve do tri zbirke i da će već do kraja godine pred čitaocima biti i njena druga knjiga.

U ime organizatora, prisutnima su se obratili i direktorka biblioteke Biljana Bogdanović, kao i mr Daren Milivojević, koji je primetio da je prva zbirka pesama Dragane Andrić naišla na sjajn prijem književne kritike, što nije bio slučaj ni sa brojnim književnim velikanima.

Na promociju Draganinog prvenca došli su brojni gosti, iz Valjeva, Uba, Mionice, Ljiga, Lazarevca i svakako njeni sugrađani i kolege po peru.  

Related posts

Leave a Comment

four × 3 =