Anonimni donator, koji je isključivo insistirao na tome da ostane anoniman, ispunio je svoje obećanje i uplatio pola miliona dinara za lečenje Petra Batrićevića iz Ćelija. U tom trenutku je na Petrovom računu bilo tek nešto više od 50 000 dinara, a anonimni donator je zapravo uplatio kompletan iznos nedostajućih sredstava za nastavak lečenja.
Anonimnoj donaciji prethodila je i uplata naših sugrađana u iznosu od 100 000 dinara, koji su takođe insistirali da se time ne eksponiraju. U svakom slučaju veliki respekt za sve donatore, koji su dali doprinos u prikupljanju sredstava za nastavak Petrovog lečenja i rehabilitacije.
A onda se dogodilo ono što se moglo i očekivati. Ukupan potreban iznos podložan je promeni, ukoliko nastanu dodatni troškovi tokom perioda lečenja korisnika, pa sada Petru nedostaje 900 000 dinara. Naime, prvobitni potreban iznos je sa 1 760 000 podignut na 2 660 000 dinara.
U ovom momentu na Petrovom računu ima nešto preko 650 000 dinara.
Najpre zbog nedostatka novca, a potom i zbog porodičnih okolnosti, Petar je prekinuo lečenje. Sada želi da bude uz oca koji je težak onkološki pacijent. Očeve terapije su se bukvalno poklopile sa Petrovim prekidom lečenja. “Moja porodica je toliko učinila za mene, moje mesto je sada ovde,” kaže Petar.
Poslednji ciklus terapija doneo je Petru bitno poboljšanje stanja, ali sa terapijama treba nastaviti i Petar će to učiniti, čim okolnosti dozvole. Cilj je, da bude samostalan u svakodnevnom funkcionisanju.
Za Petrovo lečenje i rehabilitaciju je do sada prikupljeno preko 1,8 miliona dinara. U akciju prikupljanja sredstava za Petra bili su uključeni gotovo svi u okruženju. Ostalo je još malo do cilja. Petar je na iskraju žestoke borbe koja traje skoro deceniju i koja je iz izuzetno složenih okolnosti i teške dijagnoze dala rezultate, ali još uvek nedovoljne.
Petar Batrićević (1989) je 31. avgusta 2012. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću vraćajući se iz druge smene. Zadobio je teške povrede glave i šanse da preživi bile su minimalne. Petar je sedeo na zadnjem sedištu automobila i ne svojom krivicom život mu je doveden u opasnost. U komi je bio trideset i pet dana i nakon osam meseci je došao kući.
Njegova dijagnoza je contusio cerebri, fractura cranii reg. Temporalis, nagnječenje desnog slepoočnog i čeonog režnja. Petar je posećivao banju tri puta i tamo radio na oporavku i rehabilitaciji. Petar ni danas još uvek nije samostalan – kreće se uz pomoć štapa, teško ustaje uz pomoć drugih, ne može sam da obavlja fiziološke potrebe…
Petru su neophodna sredstva za neurorehabilitaciju robotikom, kao i za rehabilitacije u banjskim uslovima.
