Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković saopštila je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je od početka godine, prema dostupnim podacima ubijeno 27 žena, a proteklih 10 godina više od 300.
“Najveći broj femicida dogodio se u domu žene. Gde grešimo i gde smo kao društvo zakazali? Da li razumemo uzroke i da li znamo da prepoznamo i pružimo pomoć kada do nasilja dođe? Imamo li efikasan sistem zaštite i podršku za oporavak žrtava porodičnog i partnerskog nasilja? Jesu li adekvatne kazne za počinioce? Ovo su neka od pitanja za čijim odgovorima i dalje tragamo”, navela je Janković.
Sprečavanje rodno zasnovanog nasilja, prema njenim rečima, zahteva stalno sagledavanje stanja i hitno reagovanje odgovarajućim merama na najmanju pukotinu koja se pojavi u sistemu zaštite i prevencije.
“Donošenjem propisa, pokazali smo spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom, ali jednom doneti zakonski okviri, strategije i protokoli nisu dovoljni. Pravo mora da prati život efikasnim odgovorima na počinjeno nasilje i na nove izazove i okolnosti. Svaki izgubljen život, ali i svaka potencijalna žrtva je poziv da hitno poboljšamo reakciju koja mora biti pravovremena, adekvatna, odlučna, ali i preventivna”, kazala je Janković.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ocenilo je da je nasilje nad ženama, kao i svako drugo nasilje, neprihvatljivo i da predstavlja društvenu anomaliju i zlo protiv koga se treba odlučno i dosledno boriti.
“Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac. Nasilje može biti verbalo, psihičko, seksualno, fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi”, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo navodi i da neke žene godinama u tišini trpe sve te oblike nasilja, što se neretko završi femicidom, te da je zbog toga važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je taj način zloupotrebe moći neprihvatljiv i kažnjiv.
“Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama u društvu smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi mi, kao društvo i kao pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignoršemo zlo koje se, najčešće, dešava tu blizu nas. Na današnji dan Međunarodne borbe protiv nasilja nad ženama, poruka je – ‘Ne ignoriši zlo'”, dodaje se u saopštenju.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da svaka žena u Srbiji mora da ima pravo na život bez fizičkog nasilja i psihičkog zlostavljanja i pozvao sve žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da ga prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju Zaštitnika građana.
Pašalić je u saopštenju apelovao na sve koji postupaju po prijavama žena, da ulože dodatni napor kako bi se predupredilo ponavljanje nasilja i fatalni ishodi.
Zaštitnik građana je istakao da je nasilje neprihvatljivo društveno ponašanje u svakom svom obliku i da je neophodno postići nultu toleranciju na nasilje, ukazujući na značaj borbe protiv stigmatizacije žrtava nasilja, čemu su žene neretko izložene.
“Zato je neophodno da kao pojedinci i predstavnici institucija radimo na razbijanju stereotipa i pružamo podršku žrtvama porodičnog nasilja, bez osude i kritike”, rekao je zaštitnik građana.
Ujedinjene Nacije, svojom Rezolucijom broj 54/134, proglasile su 1999. godine 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, radi podizanja svesti o činjenici da su žene širom sveta žrtve zlostavljanja, kao i fizičkog, seksualnog, psihičkog, porodičnog i drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne Kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj Kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
