Iz Lajkovca se stiže svugde, pa i po neslućenih visina!
Osim postignutim uspesima u filmskoj produkciji još u fazi studiranja, mladi Lajkovčanin Stefan je inspirativan i po svojoj istrajnosti da iskristališe svoj profesionalni identitet, prateći prvenstveno svoje snove.
Lajkovčanina Stefana Zrnzevića, studenta treće godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu – odsek Filmske produkcije, šira javnost je upoznala sa prvim velikim uspehom njegovog studentskog filma “Prisustvo”, o glumcu Nebojši Glogovcu.
O nastanku filma koji je ostvario izuzetno zapažene uspehe, Stefan pojašnjava:
-Film o Nebojši Glogovcu pod nazivom “Prisustvo” je nastao na drugoj godini studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz predmeta Televizijska produkcija, uz mentorstvo profesorke Biljane Carević i asistentkinje Martine Krivokapić.
Tema je bila “portret”, taj portret je podrazumevao bilo šta (portret osobe, predmeta, događaja), ja sam izabrao o Glogovcu da radim iz razloga što smatram da je naš najbolji glumac. Odrastao sam gledajući filmove i serije u kojima je briljirao, želeo sam glumom da se bavim jer mi je Nebojša bio uzor i uvek sam se divio gledajući njega kako uspeva da napravi široki dijapazon likova, što je u glumi najteže – da glumac ne bude u svakoj ulozi isti.
Sa ovim filmom konkurisao sam na nekoliko festivala, na nekima je nagrađen, poput Prokuplje Film Festival ProFiFest za najbolji domaći film, 1th Montly Film Festival za najbolji kratki dokumentarni film i nagrada za najbolji poster, Eastern Europe Film Festival u Rumuniji, zatim na Festivalu filmskih stvaralaštva mladih u Tuzli.
“Prisustvo” će imati specijalnu projekciju u decembru na Filmskom Festivalu Hrvatskog filma koji se održava u Beogradu.
Filmska produkcija je mogla ostati uskraćena za jedan neverovatan talenat, s obzirom da ste grešku u izboru fakulteta ispravili nakon tri godine studiranja rudarstva!?
-Pre FDU-a, studirao sam Rudarsko – geološki fakultet u Beogradu, gde sam se nakon 3. godine studiranja ispisao i položio prijemni na Filmskoj produkciji. Nakon završene srednje škole “17. Septembar” u Lajkovcu bio sam u dilemi, kao i verovatno većina srednjoškolaca, koji fakultet upisati? Nisam se pronašao na tom fakultetu, oduvek me je zanimao film i objektivno sam razmišljao, zašto bih radio nešto ceo svoj život ako me to ne ispunjava? Smatram da šta god radimo, da to treba da radimo sa punom posvećenošću i sa ljubavlju a ne da budemo nezadovoljni zbog svojih nekih pogrešnih životnih odluka, iako su pogrešne odluke sastavni deo života.
Imali ste odlične predispozicije i za sportsku karijeru!?
-Trenirao sam fudbal 14 godina u Fudbalskom klubu “Železničar” u Lajkovcu , nakon čega sam prešao u “OFK Beograd” i na kraju u “OFK Žarkovo“. Studiranje i sport nisu mogli zajedno da funkcionišu jer je i za jedno i za drugo potreban trud, rad i odricanje, zato jedno isključuje drugo. Fudbal u Srbiji je jako zapostavljen, u Lajkovcu je dosta talentovane dece ali oni nemaju prostora da se probiju negde dalje jer se sve vrti oko novca, što je i glavni razlog zašto srpski fudbal propada iz godine u godinu.
Kako cenite uslove u srpskoj kinematografiji i mogućnosti za mlade autore?
-Uslovi u srpskoj kinematografiji su najbolji pokazatelj protekle dve godine kada Filmski centar Srbije, ustanova za razvoj, finansiranje i promociju domaće kinematografije, nije raspisao konkurs za finansiranje filmova. I pored takvih uslova, domaći filmovi bivaju selektovani i nagrađivani na evropskim festivalima. Apelujem da ljudi koji su na odgovarajućim funkcijama kao što je FCS razmisle o tome i prepuste nekome ko će zapravo raditi posao koje zahtevaju te funkcije.
Šta za Vas znači Lajkovac u ovom periodu i da li vidite sebe u budućnosti u nekoj fazi svog života u njemu?
-Lajkovac je mesto gde sam odrastao i proveo celo svoje detinjstvo i ostao sam vezan jako za njega. Voleo bih da se u jednom trenutku vratim da živim u Lajkovcu, jer su tu moja porodica, komšije i moji prijatelji.
Kako vidite mogućnosti koje Lajkovac pruža za mladog čoveka i šta Lajkovcu nedostaje za dobru osnovu, kako bi mladi mogli da ostaju i zasnivaju porodicu ovde?
-Potrebno je više ulaganja u kulturu, jer se za to uvek najmanje odvaja, kulturno – umetničko društvo, hor, likovne kolonije, sport i animirati tim sadržajima mlade ljude da ostanu u ovoj sredini. Ljudima su potrebna dešavanja kao što su Dani Lajkovca, kada ožive ulice i trgovi.
Po svemu sudeći, o Stefanu i njegovim uspesima će se tek pisati, a mladima priča o Stefanu je jedna ohrabrujuća, uzorna i inspirativna motivacija.
