“Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti i dok god kao društvo odobravamo da žena na sudu izjavi da se odriče imovine u korist muškog srodnika ili da kod notara potpiše izjavu da se odriče vlasništva nad kupljenom nepokretnosti, mi saučestvujemo u stvaranju društva nejednakosti u kom nema milosti prema slabijima, obespravljenima ili drugačijima,” izjavila je predsednica Ženskog udruženja kolubarskog okruga Jelena Ružić.
Žene su danas i dalje svakodnevno izložene raznim oblicima nasilja. Često ni same nisu toga svesne, kao ni toga koji sve oblici nasilja postoje. Posebno retko žene shvate trenutak otpočinjanja nasilja, koje vremenom uzima sve više maha i poprima nove oblike. Veliki broj žena ne uspeva da izađe iz uloge žrtve, između ostalog, jer im nedostaje potpora u njihovoj imovini.
“U patrijarhalnim sredinama žene retko umeju da prepoznaju nasilje sve dok to nisu batine koje se ponavljaju. Nažalost, čak i tada retko napuštaju partnera.
Žašto?
Jer…
Nemaju svoj novac.
Nemaju svoju imovinu.
Nemaju formalno zaposlenje.
Vaspitane su da ćute i trpe.
Preuzimaju osećaj krivice i stida zbog onoga što im se dešava.
Potpora u vidu imovine je neizmerno bitna u ovakvim situacijama. Imajte to na umu”, podsećaju iz ŽUKO.
“Kampanjom na društvenim mrežama pod nazivom ”Koliki je moj deo?”, koju sprovodi Žensko udruženje kolubarskog okruga uz podršku UN Women-a, skrenula se pažnja na vrlo važno društveno pitanje nepravedne raspodele nasleđa između žena i muškaraca. Kroz kampanju je stavljen akcenat na negativne posledice te nepravedne raspodele, koja doprinosi tome da žene koje nemaju ”ništa svoje”, odnosno nemaju ličnu imovinu, nemaju gde da se vrate ukoliko žive u lošim zajednicama, a samim tim su izloženije mogućnosti da postanu žrtve porodičnog nasilja koje može potrajati do kraja života, a ponekad se završiti i femicidom. Pored toga, posedovanje imovine omogućuje ženama da lakše započnu sopstveni posao ili da unaprede postojeći kroz kreditiranja obezbeđena hipotekom”, naglašava Jelena Ružić.
Kroz kampanju “Koliki je moj deo?” ŽUKO se bavi važnom temom: nepravednom raspodelom nasledstva.
Zakon o nasleđivanju ne poznaje pol, ali statistika govori da postoje običaji koji su jači od zakona.
“Rodne uloge koje definiše društvo propisuju nam kako ”treba” da živimo i one, suprotno Zakonu o nasleđivanju, kažu da žena treba da se odrekne nasledstva u korist muškog člana porodice jer će se udati i otići najverovatnije na imanje supruga. Ono što niko ne spominje jeste činjenica da ni na suprugovom imanju žena uglavnom neće postati vlasnica bilo čega i u najvećem broju slučajeva proživeće život bez da će ikad biti upisana u Katastar nepokretnosti kao vlasnica. Strah od stigmatizacije i dobijanja titule ”loše ćerke/sestre/tetke koja se usudila da uzme deo imovine” je očigledno dominantniji od potrebe da sačuvamo deo nasledstva za sebe i svoje potomke.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 200 000 žena više nego muškaraca, te bi logično bilo da više od polovine imovine bude u ženskom vlasništvu, ali situacija nije ni približno takva jer samo 25% žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog ove nelogičnosti leži u činjenici da su žene u čak 43,2% slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova porodice dok je, sa druge strane, samo 0,5% muškaraca isključeno u korist ženske strane. Situacija je još dramatičnija kad posmatramo statistiku ruralnog područja Srbije u kom oko 16% žena su vlasnice nepokretnosti, a u najvećem broju slučajeva se radi o parcelama manjim od 2 hektara”, podseća predsednica ŽUKO.
Žensko udruženje kolubarskog okruga poziva sve žene koje su u procesu raspodele nasledstva, da se obrate za besplatnu pravnu savetodavnu pomoć na telefon 065/2093309.
