Za Sanju Jelenić iz Nepričave šira javnost čula je u aprilu, kada je u Nišu osvojila duplo zlato na 27. Republičkom takmičenju saobraćajnih škola. Za 20 godina koliko saobraćajni smer postoji u valjevskoj Tehničkoj školi, bio je to prvi tako veliki uspeh đaka ovog smera u stručnim oblastima.
Oduvek su svi u njenom okruženju odavali priznanje Sanji za njen rad i požrtvovanost. “Sanja je jedno sjajno dete, koje je oduvek obećavalo”, kažu njeni najbliži, kao i njeni nastavnici.
Podsećamo, Sanja je niže razrede osnovne škole završila u svojoj rodnoj Nepričavi, nakon čega je polaskom u peti razred prešla u centralnu školu u Lajkovcu, tako da je osnove svog znanja i radne navike stekla upravo u OŠ „Mile Dubljević“. I tada je, kažu, bila briljantna, u svakom smislu. Tako je nastavila i u srednjoj školi u Valjevu.
Đak generacije Tehničke škole u Valjevu je Sanja Jelenić iz Nepričave i naravno, Sanja je i ponosni nosilac diplome „Vuk Karadžić“.
Neposredno po dobijanju diplome saobraćajnog tehničara i svih zasluženih nagrada i priznanja, razgovarali smo sa Sanjom. Maturantkinja saobraćajnog smera čuvene valjevske Tehničke škole ima neizmernu ljubav prema saobraćaju i svi njeni planovi za dalje obrazovanje vezani su za saobraćajnu struku. Upravo ljubav prema saobraćajnoj struci je pokretač njenog uspeha, kaže Sanja i pojašnjava:
“Kada nešto voliš ništa nije teško! Saobraćaj je struka u kojoj odmalena vidim sebe i zaista uživam izučavajući je svakim danom sve više. Upravo iz tog razloga moja jedina želja za nastavak školovanja i jeste Saobraćajni fakultet.
Dala sam sve od sebe da tokom školovanja maksimalno predano izvršavam sve obaveze, uvek se rado prijavljivala za dodatni rad i proširila svoje znanje maksimalno na taj način.
Velika je čast biti đak generacije Tehničke škole u Valjevu. Veliki je broj učenika i različitih smerova. Ponosna sam na ovaj uspeh.
Ovo i pobeda na Republičkom takmičenju saobraćajnih škola je definitivno kruna na moju srednju školu i dokaz koliko je moja ljubav prema saobraćaju praćena predanim radom, jer nije dovoljno samo voleti nešto da bi u tome bio uspešan.
Trudila sam se da radim pametno i predano, i da se minimalno odričem drugih stvari zarad učenja. Trudila sam se da nikada ne zapostavim svoje društvo, ali svi oni učinili su mi ogromnu uslugu time što su uvek imali razumevanja u periodima kada me obaveze nadvladaju. Baš kao što je bila ova priprema za prijemni ispit, maturski ispit, pre toga takmičenje…
Svi moji prijatelji i porodica uvek su imali razumeli moje obaveze, pa sve to i nije delovalo kao neko veliko odricanje. Kada imaš podršku sve ide lakše!”
Uvereni smo, da ćemo o Sanjinim uspesima tek pisati, sa nadom da će se kao stručnjak vratiti u svoj zavičaj.
