Za razliku od većine devojčica, Vesnu Milić iz Jabučja je isključivo poljoprivreda odmalena zanimala, a posebnu strast ispoljavala je prema poljoprivrednoj mehanizaciji. Tako je i danas.
Rame uz rame sa suprugom Aleksandrom Jevrićem, koji je pre par godina opravdano poneo i titulu najboljeg najboljeg stočara u lajkovačkoj opštini.
Vesna radi sve poslove. Vesna i Aleksandar su srećni roditelji troje dece, Nevene koja je srednjoškolka i imaju dva osnovca, bliznjakinje Tijanu i Tatjanu koje sada kreću u treći razred.
Srazmerno svom uzrastu i devojčice prihvataju deo obaveza u domaćinstvu, olakšavaju tako ukućanima, a prvenstvenu tako stiču radne navike i odgovornost.
U svim segmentima bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, a i u svakodnevnom životu, ova porodica hvata korak sa vremenom. Rade puno, a trude se i da uživaju u svemu, kao da su u gradu.
Vesna je od osnivanja i aktivna članica ŽUKO – a (Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, koje su osnovale poljoprivrednice ovog područja), pa svoje proizvode intenzivno plasira i putem ženske online pijace, čime ekonomski osnažuje i sebe i svoju porodicu.
Spletom životnih okolnosti, Vesna je ostala u roditeljskom domu i tu osnovala porodicu. Šaljivo kaže, da je tajna njene sreće i uspeha upravo u tome što se nije udala, već oženila. Vesnin suprug Aleksandar važi za izuzetno vrednog čoveka. To je “ubiti radnik”, kažu meštani. Punu podršku od starta dobili su od Vesninih roditelja, kao i ostalih članova obe šire porodice. Svi funkcionišu kao tim, a kod složne i radne porodice uspeh je zagarantovan.
U sezoni obrađuju u proseku između 60 i 70 hektara zemlje. Ovog leta imali su preko 30 hektara pod pšenicom, ostalo je pod detelinom, kukuruzom, repom i suncokretom. Sa pšenicom su odlično prošli, deo kukuruza uobičajeno ide za silažu, a rezultati berbe kukuruza još su neizvesni.
U njihovim štalama je uvek 15 do 20 muznih krava i još po nekoliko grla grupne stoke.
Posebna strast ove porodice su konji. Vesninog tatu Peru Šoronju svi poznaju upravo po konjima i fijakeru.
Kao i u svakom ovdašnjem poljoprivrednom domaćinstvu, “svaštari” se u proizvodnji bar za sopstvene potrebe, ali je bavljenje poljoprivredom usmereno na proizvodnju mleka i mesa prvenstveno. Ratarska proizvodnja je tu da obezbedi dovoljne količine stočne hrane za potrebe njihovog gazdinstva, a ostane i za prodaju.
Pored proizvodnje i pilećeg mesa, Vesna pravi domaće kolače po tradicionalnoj recepturi koje prodaje putem Ženske online pijace www.zenskapijaca.rs i to joj odlično ide.
“Radimo puno. No i pored toga, ja ovaj život ne bih menjala nizašta na svetu. U gradu ne bih mogla da živim. Nama je i ovako sve dostupno. Mi pandemiju, recimo, jedva da smo osetili. Poljoprivreda je takva, nekada zaradiš, nekada si u minusu, nekada na nuli …. Ipak, jedno pokrije drugo i živi se i radi. Neko bi rekao, da u selu koliko radiš toliko i imaš… Nisam sigurna, radi se i to mnogo. Na stranu što je sve to fabrika pod vedrim nebom, ali ja taj život volim, za to sam se opredelila i ne kajem se. Imam završenu srednju školu, ali nikada nisam videla sebe na nekom poslu od sedam do tri. I moj muž je takav. Našli smo se. Kada sve završimo, odemo gde god poželimo. Ne propuštamo ništa. Ja vozim, tako da mi nije nikakav problem bilo gde u bilo koje doba da odem. Deca imaju lepo i srećno detinjstvo, okružena su brojnim članovima porodice mog muža i moje porodice. Nisam sigurna da bi svi bili toliko na dobitku u gradu,” kaže Vesna.
Vesna je redovno na traktoru, kombajnu, to je već odavno ustaljena slika i svi sun a to navikli. U kući je uz majku Milenu vrhunska domaćica, posvećena majka, druželjubiva, uvek vesela i nasmejana. Kada završi sve poslove, radno odelo zameni najmodernijom garderobom i niko naslutio nebi da je to mlada poljoprivrednica koja je ceo dan radila najteže poslove.
Dok većina muškaraca u selu posebno, a često i u gradu sami izlaze, Vesna i Aleksandar i u kafanu često idu zajedno, a u kafani se ponašaju opušteno kao drugovi, bez trunke bilo kakve tenzije. Zadovoljstvo je videti ih zajedno, u takvom skladu i srećne.
“Jabučje je najveće selo u opštini Lajkovac, a verovatno i u Srbiji. Poslednjih godina je stvarno puno urađeno u našem selu, kada se samo setim kako je nekada bilo…Ako ljudi imaju tu sve što im treba, neće imati potrebu ni da idu. A i Lajkovac je blizu, posebno nama iz Gornjeg kraja,” kaže Vesna.
Vesna je sa svojim suprugom Aleksandrom svoj život u potpunosti uredila u Jabučju. Majka je troje dece, iako nezaposlena, profesionalno je ostvarena, jer je poljoprivreda njen život. Uz timski rad i saradnju cele šire porodice, bavljenjem poljoprivredom imaju pristojan životni standard. I ono što je najvažnije, napravili su svoj izbor i srećni su.
