Roman “Lajkovčanka”, autora Velje Žunjića predstavljen je uspešno švajcarskoj čitalačkoj publici u Srpskom kulturnom društvu u Dibendorfu.
Pored autora, govorio je i jedan od recenzenata knjige, Karlo Astrahan, urednik programa u biblioteci “Milutin Bojić” u Beogradu. Voditelji programa bile su Tanja Radojević i Violeta Aleksić. Organizator događaja bio je Radio KRUG u saradnji sa Srpksim kulturnim društvom.
Kako pouzdano saznajemo, svojim šarmom i prirodnim ponašanjem, Velja Žunjić je oduševio sve goste. Naime, ovo nije bilo klasično promotivno veče romana, već svojevrsni istorijski i geografski vodič kroz Lajkovac.
“Kroz poeziju smo upoznali Velju Žunjića, pa iako za sebe kaže da nije pesnik, njegove pesme ulaze u srca slušalaca. Zbog te emocije postaje nam jasno zašto su njegovi romani toliko čitani, toliko puni duše,” objavili su nakon promocije mediji u Cirihu.
Očekivano, najemotivniji trenutak ove večeri je sam susret Velje Žunjića sa brojnim Lajkovčanima, koji su to veče došli odasvuda da pozdrave svog zemljaka.
“I dok smo putovali kroz Lajkovac kroz interaktivnu priču, slušali divan glas Božice Bobe Nedeljković i melodije Sandra Aleksića – zaokružili smo ovo divno veče rečima Karla Aastrahana: Ovaj roman je priča o svima nama. Lajkovčanka, Beograđanka, Cirišanka- sve to smo mi zato se susrećemo i prepoznajemo…” kaže između ostalog autor.
Te večeri u Cirihu, tražila se Veljina knjiga više nakon promocije, a dogovori o ponovnom druženju su u toku, da li u Lajkovcu ili Cirihu, saznaće se uskoro na stranici Radio Kruga…
Rezimirajući svoj prvi književni izlet u Evropu, koji je nakon bitke sa finansijskim propisima započeo prilično avanturistički i uz gotovo direktan prenos na društvenim mrežama, Velja Žunjić je za portal LAJKOVAC NA DLANU rekao:
“Lajkovčanka je još jednom uspela. Osvojila je i cirišku publiku. Na početku moje književne karijere, ovo je bilo nešto o čemu sam potajno maštao, a sad se snovi ostvaruju. Uz brojne probleme i opstrukciju onih koji su trebali da pruže pomoć, krenuo sam na put. Zahvaljući dobrim ljudima iz Ciriha, sve je preraslo u bajku. Posebnu zahvalnost dugujem organizatorima, Radio KRUGU i Srpskom kulturnom društvu iz Ciriha. Najveci uspeh za jednog pisca je kada publika posle promocije odlazi sa osmehom na licu i sa Lajkovčankom u rukama, a posebna čast kada domaćin poželi da mu opet dođete. Iskoristio bih priliku da se zahvalim izdavaču NBZ i Negi Stjepanović, koja je od prvog dana verovala u mene i pružila mi priliku. Takođe, jednom od recezenata Karlu Astrahanu, koji mi je pomogao da se za roman čuje na daleko. A posebnu zahvalnost dugujem našoj Lajkovčanki Bojani Simić, koja je svojim osmehom na koricama dala upravo onu magiju koja je trebalo da se čarolija razlije. Da li je ovo maksimum “Lajkovčanke”, čisto sumnjam. Definitivno sam pokazao da za nju ne postoje granice. Idemo dalje.”
