Svetski dan srca obeležava se 29. septembra, ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,9 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85 odsto prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika a to su: pušenje, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i zloupotreba alkohola.
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Budi heroj svoga srca” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova.
“Svetski dan posvećen srcu koje je najaktivniji mišić u organizmu jer nikada ne spava, u kalendaru zdravlja obeležava se 29. oktobra, ali su stručnjaci, pre svega kardiolozi, jednoglasni da se o srcu svakodnevno vodi računa. U današnje vreme kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni uzročnik smrtnosti među stanovništvom. U Srbiji dnevno umre 147 ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti, dok se svaki dan u Srbiji registruje 52 novoobolela od akutnog koronarnog sindroma. Važno je imati na umu da je 10-15% pacijenta sa akutnim koronarnim sindromom mlađe od 50 godina. Glavni faktor rizika za razvoj kardiovaskularne bolesti jeste nelečena hipertenzija . U Srbiji gotovo polovina odraslog stanovništa boluje od prehipertenzije i hipertenzije i zbog toga je važno redovno merenje i kontrola krvnog pritiska. Drugi važan faktor rizika je pušenje. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа, rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа pušаčа nеgо коd mušкаrаcа pušаčа. U rокu оd dvе gоdinе оd prеstаnка pušеnjа, riziк оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа sе znаtnо smаnjuје, а u rокu оd 15 gоdinа оd prеstаnка pušеnjа, riziк оd каrdiоvаsкulаrnih оbоljеnjа sе izјеdnаčuје sа riziкоm којi pоstојi коd nеpušаčа. Šećerna bolest je takođe važan faktor riziкa za razvoj каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti јеr je оd dvа dо tri putа vеći razvoj oboljenja коd оsоbа sа tipоm 1 ili tipоm 2 šеćеrnе bоlеsti, а riziк је vеći коd оsоbа žеnsкоg pоlа. Povišen nivo holesterola, kao i smanjena fizicka aktivnost su važni faktori rizika. Pravilna ishrana, vezbanje, prestanak pušenja smanju kardiovaskularne rizik za čak 80%”, izričit je dr Ivica Obradović, kardiolog Opšte bolnice Valjevo, koji je podsetio na faktore rizika koji utiču na razvoj kardiovaskularnih bolesti.
U Opštoj bolnici Valjevo je tokom 2018. godine lečeno 513 bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom od toga je 278 bilo sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom od čega je 243 bolesnika dobilo primarnu perkutanu interveciju (stent) odmah po postavljanju dijagnoze. Pored toga dijagnostikovano je jos 175 bolesnika sa infarktom bez ST elevacije koji su dobili koronarografiju unutra 72 sata od prijema sto je prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa. Pored ovoga jos 342 pacijenta su dobili stent zbog drugih oblika koronane bolesti. Tokom 2018.godien je smrtnost od akutnog infarkta bila 7.01% sto je značajno bolja statistika nego li ranijih godina i na nivou je velikih centara u svetu.
Angiosala Valjevske bolnice je jedna od retkih u Srbiji koje su dostupne 24/7 preko cele godine za zbrinjavanje najtežih bolesnika Kolubarskog, Podrinjskog i delom Mačvanskog regiona.
“I pored savremene opreme , edukovanih i motivisanih lekara to nije dovoljno da bi se suprotstavili epidemiji kardiovaskularnih bolesti u 21. veku i zato je važno da ljudi menjaju svoje životne navike, jer momenat kad se dobije stent nije kraj lečenja, već početak jedne dugotročne borbe koja podrazumeva zdrave životne navike , kontrolu faktora rizika i redovnih lekarskih kontrola”, zaključio je dr Obradović.
