Kada govorimo o povišenom holesterolu, prvo pitanje svakog pacijenta, obično je: „Koliki mi je holesterol i da li treba da pijem lekove?“ Savremena medicina nas uči da ista vrednost holesterola ne znači i isti rizik za svakog pacijenta, kao što LDL holesterol od 3 mmol/L može biti prihvatljiv kod jedne osobe, dok kod pacijenta koji je već preležao infarkt predstavlja vrednost koju je potrebno značajno sniziti. Ove godine stručnjaci iz ove oblasti su ažurirali zvanične smernice o kontroli holesterola i prevenciji dislipidemije, zamenivši smernice iz 2018. godine. Upravo zato danas ne lečimo samo laboratorijski nalaz, već procenjujemo ukupan kardiovaskularni rizik svakog pacijenta – uzimajući u obzir godine, pol, krvni pritisak, pušenje, dijabetes, pridružene bolesti i porodičnu anamnezu, navodi dr Nataša Ćebić, pojašnjavajući značaj kontrole povišenog holesterola koji je u osnovi razvoja kardiovaskularnih oboljenja.
- Evropske kardiološke smernice preporučuju primenu SCORE2 sistema za procenu desetogodišnjeg kardiovaskularnog rizika kod naizgled zdravih osoba. Sa druge strane, pacijenti koji su već imali infarkt miokarda, ishemijski moždani udar ili imaju dokazanu aterosklerotsku bolest pripadaju grupi veoma visokog rizika i zahtevaju intenzivnije lečenje. Nama su te smernice familijarne i primenjujemo ih rutinski u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Lp(a) je važan faktor rizika koji često ostaje neprepoznat. Posebno mesto u savremenoj proceni kardiovaskularnog rizika zauzima lipoprotein(a), odnosno Lp(a).Za razliku od klasičnog holesterola, njegova koncentracija je najvećim delom nasledno određena i ne zavisi značajno od načina ishrane ili fizičke aktivnosti.Zbog toga se ponekad susrećemo sa pacijentima koji vode zdrav život, nemaju izrazito povišen LDL holesterol, a ipak dožive infarkt miokarda u relativno mladim godinama. Jedan od mogućih razloga može biti upravo visok Lp(a) – ističe dr Nataša Ćebić, pojašnjavajući da vrednosti Lp(a) iznad 50 mg/dL smatraju se značajnim dodatnim faktorom kardiovaskularnog rizika, a savremene preporuke podržavaju njegovo određivanje najmanje jednom tokom odraslog života.
Dr Ćebić naglašava da je važno istaći da u Opštoj bolnici Valjevo imamo mogućnost određivanja Lp(a), što nam omogućava da kod određenih pacijenata preciznije procenimo rizik i na vreme prepoznamo potrebu za intenzivnijom prevencijom.
- U našoj bolnici dostupno je i određivanje homocisteina, čije povišene vrednosti mogu biti povezane sa određenim metaboličkim poremećajima, nedostatkom vitamina i povećanim vaskularnim rizikom. Ova analiza nije deo rutinske procene rizika kod svih pacijenata, ali u odabranim kliničkim situacijama može pružiti dodatne korisne informacije u borbi protiv povišenih vrednosti holestrola – rekla je dr Ćebić, pojasnivši terapijske mogućnosti za lečenjevisokog holesterola.
Statini su i dalje osnovni lekovi za snižavanje LDL holesterola. Njihova efikasnost dokazana je brojnim istraživanjima, a kod pacijenata koji ne postižu ciljne vrednosti često im dodajemo ezetimib.Ipak, postoje bolesnici kod kojih ni kombinacija ovih lekova nije dovoljna. To su najčešće pacijenti sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom, kao i osobe sa određenim naslednim poremećajima metabolizma holesterola. Tu ubrajamo i pacijente koji iz nekog razloga ne podnose terapiju statinima.Dobra vest je da danas raspolažemo i novim, veoma efikasnim terapijskim mogućnostima koji deluju preko PCSK9 sistema.Jedna od njih je evolokumab (Repatha), lek iz grupe PCSK9 inhibitora. Reč je o monoklonskom antitelu koje omogućava jetri da efikasnije uklanja LDL holesterol iz krvi. Njegovom primenom LDL se može sniziti za približno 60%, a dokazano je i smanjenje rizika od budućih kardiovaskularnih događaja kod odgovarajućih pacijenata. Lek se primenjuje potkožnim injekcijama, najčešće jednom u dve nedelje ili jednom mesečno.Druga savremena terapijska mogućnost je inklisiran (Leqvio), koji takođe deluje preko PCSK9 sistema, ali drugačijim mehanizmom. On koristi tehnologiju male interferirajuće RNK (siRNA), kojom se u ćelijama jetre smanjuje stvaranje proteina PCSK9, što dovodi do značajnog snižavanja LDL holesterola.Njegova velika praktična prednost jeste jednostavan režim primene: nakon prve injekcije, druga se daje posle tri meseca, a zatim se terapija nastavlja jednom na šest meseci. To je naročito važno kod pacijenata kojima je potrebno dugogodišnje lečenje, jer redovnost uzimanja terapije često predstavlja jedan od najvećih izazova.
Savremena terapija dostupna i pacijentima Zdravtvenog centra Valčjevo, jer je osebno važno istaći da se u Opštoj bolnici Valjevo, u okviru angiosale, održava konzilijum na kome se razmatraju indikacije za primenu savremene hipolipemijske terapije – evolokumaba i inklisirana.
- Na taj način pacijentima kojima standardna terapija nije dovoljna omogućavamo stručnu procenu i izbor odgovarajućeg lečenja, u skladu sa njihovim kardiovaskularnim rizikom i važećim kriterijumima.Zajedno sa mogućnošću određivanja Lp(a) i homocisteina, ovo predstavlja važan korak ka savremenijem i individualizovanom pristupu prevenciji kardiovaskularnih bolesti u našoj ustanovi. Naš cilj nije samo da snizimo broj na laboratorijskom nalazu, već da sprečimo prvi ili ponovljeni infarkt, moždani udar i druge ozbiljne kardiovaskularne komplikacije. Jer kada govorimo o holesterolu, najvažnije pitanje nije samo koliko je povišen – već koliki rizik predstavlja za konkretnog pacijenta i šta možemo da učinimo da taj rizik smanjimo – zaključila je dr Nataša Ćebić.
