Izašla je iz štampe nova knjiga Tome Petrovića „Okolina starog Lajkovca“ u kojoj piše kratke monografije 18 lajkovačkih sela, uključujući Mali Borak, selo koga više nema i Skobalj koji lagano nestaje. Knjiga ima око 400 strana sa oko 360 fotografije, čvrstih korica, B5 formata. Nešto od toga je objavljivano na ovom portalu, ali je na osnovu komentara i pojedinih novih podataka ispravljeno i dopunjeno novim sadržajem. Knjiga se može nabaviti kod autora lično, u knjižari kao i kod Vesne na staroj pijaci. Čitaoci sa strane mogu je poručiti na telefon 0641439199 (Viber i Whats App).
Evo jednog dela iz autorovog uvoda:
„… Naša sela imaju znamenite ljude koji su na neki način doprineli svom ali i okolnim selima i šire. Svako od tih sela ima nešto posebno, specifično u različitim oblastima. Tako na primer, za jednu familiju u Ratkovcu vezano je 23 lekara, u Slovcu, takođe iz jedne familije 27 visoko obrazovanih, u Pridvorici je bilo 8 muzičara, uglavnom harmonikaša i par pevača, Jabučje je prema nezvaničnim podacima imalo u periodu od 1951-1968. godine odnosno do ukadanja uzane lajkovačke pruge 227 železničara a, primera radi, Lajkovac je u to vreme, imao 197 računajući i one sa strane na zameni. Vračević je bio selo sveštenika, iako u selu nije postojala crkva, i ako bi pažljivo pregledali to što je sačuvano od evidencija videli bi da je bilo preko 25 sveštenika rođenih u Vračeviću koji su službovali u Bogovađi, svojoj okolini, ali i u drugim krajevima Srbije. Bio je i jedan raspop, Miladin Žujović koji se pominje kao jedan od osnivača Srpske književne zadruge i kao donator velikog broja knjiga bibliotekama našeg kraja. Strmovo je dalo duplog akademika tehničkih nauka i dekana Elektrotehničkog fakulteta u Sidneju, dve sestre sa završenim muzičkim akademijama nastavnice u muzičkim školama „Vatroslav Lisinski“ i „Josip Slavenski“, kao i jednu članicu prestižne Beogradske filharmonije, ali je i selo staklorezaca, stolara, bojadžija, železničara… Donji Lajkovac je iznedrio doktora muzičkih nauka, profesora na nekoliko konzervatorijuma u Beču, ali i jednog izuzetnog, možda i najboljeg, poznavaoca istorije našeg kraja. Imali smo dosta poznatih pevača narodnih pesama sa snimljenim pločama, CD-ima i šta već. Prva zlatna ploča, najveće priznanje zagrebačkog „Jugotona“ izdata je za samo jedan singl braći Bajići i to u vreme kada marketing kakvog danas poznajemo nije ni postojao. Imali smo ministara, direktora svojevremeno najvećeg i prvog trgovinskog lanca u bivšoj Jugaslaviji, vlasnika jedne od najvećih IT kompanija u regionu, direktora naučnog instituta i još mnogo lekara, farmaceuta i drugih sa fakultetskim diplomama, državnu reprezentativku u ženskom fudbalu i drugih sportista, poznatih vajara, ikonopisaca, književnika, ali i pisca i scenaristu poznatih drama „Kada su cvetale tikve“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Mrešćenje šarana“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, profesora istorije i drugih oblasti kao i niz poznatih ličnosti ali je činjenica da još ponešto od toga ne znamo. Imali smo pobednika u najpopularnijem kvizu RTS-a “Slagalica”. Mnoge sam jedva uspeo da ubedim da je u Ratkovcu u leto 1934. godine otvoreno dečije obdanište kao i da je 1937. godine snimljen edukativni film u Slovcu sa glumcima naturšicima iz Ratkovca o čemu je dnevni list „Politika“ pisao 2. septembra 1937. godine. Prvi ombudsman Vojvodine, odnosno u Srbiji u periodu od septembra 2003. do septembra 2009. godine, bio je prof. dr Petar Teofilović poreklom iz Pridvorice. Ali, naša sela su imala, a i danas imaju, vredne poljoprivrdnike kao i uzgajivače goveda simentalske rase sa velikim brojem priznanja za izložena grla na raznim sajmovima.
Svi smo nekako vezani za svoje selo, selo naših predaka ili okolna sela, a da o drugima vrlo malo znamo. I ja lično vezan sam za selo svojih predaka i malo sam znao o drugim selima pogotovu na drugoj strani teritorije naše opštine i sva ta sela bila su mi nekako strana. Tak kada sam počeo da pišem o našoj okolini došao sam do mnogo podataka o tim selima i veoma prijatno se iznenadio, što je i bio jedan od razloga da ovo objavim u knjizi.“
-Knjigu je kratkim, ali pohvalnim osvrtom na početku knjige predstavio i profesor istorije Rajko Sarić. Profesor je pročitao knjigu u rukopisu, dodaje autor.
