JESENJA SONATA NATAŠE GLIGORIĆ PRED LAJKOVAČKOM GALERIJSKOM PUBLIKOM

U Galeriji lajkovačkog Kulturnog centra “Hadži Ruvim” je u prisustvu brojne publike otvorena izložba slika Nataše Gligorić pod nazivom „Jesenja sonata“, koja će posetiocima biti dostupna do 14. novembra.

Otvaranje izložbe imalo je prateći program, tokom koga su pored autorke izložbe govorili njen mentor profesor Milovan Krznarić, istoričarka umetnosti Aleksandr Tanić, pesnik Mitar Đerić Laki i voditelj programa Zoran Antonijević.  

Na slikama Nataše Gligorić preovladavaju pejzaži i mrtva priroda, a većina ih je nastala upravo u ateljeu profesora Milovana Krznarića u Zemunu. Već na prvi pogled je uočljivo, da se autorka koja je po zanimanju ekonomista izuzetno uspešno amaterski bavi slikanjem. Već pri prvim njenim rečima u obraćanju prisutnima bilo je jasno da je reč o umetniku po vokaciji.

Jesenja sonata Nataše Gligorić nikoga od prisutnih nije ostavila ravnodušnim, a svoje viđenje autorkinog slikarstva je na otvaranju izložbe dala je Aleksandra Tanić, istoričar umetnosti:

“Slikarstvo Nataše Gligorić ukazuje na likovnu sintaksu koja nastaje kao rezultat osobene umetničke interpretacije svih onih konvencija realističkog slikarstva koje se u današnje vreme tumači gotovo kao usamljeni primer jednog dalekog “istorijskog” fenomena. Međutim, ukoliko bi se morala preciznije terminološki odrediti slikarska opredeljenost za reinterpretaciju i povratak realističkoj slikarskoj tradiciji na savremenoj umetničkoj sceni, pogodan termin bio bi neorealizam. Pod ovim pojmom podrazumevamo jednu iskrenu, izvornu interpretaciju prizora viđenih u prirodi, interpretaciju pod dejstvom ličnih senzibiliteta stvaralaca nastalih u neposrednom kontaktu sa realnim životom. Likovnom imitacijom izgleda same prirode i odjeka života u njoj, Nataša pokušava prići što je bliže moguće izvornom obliku originala od koga se krenulo u avanturu slikanja. Bilo da je u pitanju original kao dokument ili sećanje na original, umetnica uvek pokušava da izrazi neposrednost susreta i boravka u okruženju čije je iskustvo celovito jedino ukoliko se uobliči umetničkim sredstvima i potrebama. Kako realizam ne treba shvatiti kao puku imitaciju sveta realnosti koji nas okružuje, tako i Natašine motive ne treba tumačiti strogo i uskogrudo u skladu sa terminološkim određenjima i pokušajima da se rasvetli poreklo formalno-sadržinskih preokupacija slike. Njena umetnost je vitalna i zahvata sva sredstva koja su joj na raspolaganju da kroz motiv izrazi i unutrašnju ličnost i osećajni svet. Subjektivan pogled na elemente stvarnosti, dopušta određeni stepen transpozicije pojavnog u ličan doživljaj prostora i vremena. Skrušenost pred prirodom i skromnost u stvaralačkom principu, koji nikad ne pretenduje da nadmaši samu prirodu, već je na izvestan način privodi intimističkom realizmu, važan je faktor za razumevanje pitome umetničke prirode i formalnog zaokruživanja teme i ideje koja iza ovog slikarstva stoji.”

Nataša Gligorić rođena je u Zemunu 1965. godine. Diplomirani je ekonomista i zaposlena je u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore. Slikarstvom je počela da se bavi u svojim zrelijim godinama. Kratko je pohađala časove slikanja u Ruskom domu, kod gospođe Katarine Milićević, a potom u školi crtanja i slikanja profesora Milovana Krznarića u Zemunu stiče značajnija slikarska znanja i umeća.

Omiljeni motivi su joj mrtva priroda i pejzaž, a tehnike ulje na platnu, tempera, suvi pastel. Samostalne izložbe imala je u Beogradu i Lazarevcu. Sekretar je Udrženja Nevesinjaca u Beogradu, član Srpskog akademskog društva Vizantija i udruženja Naše ognjište u Lažarevcu. Praunuka je hercegovačkog harambaše Pera Tunguza, u čijim rukama je opaljen prvi hitac u ustanku Nevesinjska puška.

Izložbena postavka Nataše Gligorić u Lajkovcu će posetiocima biti dostupna do 14. novembra.

Related posts

Leave a Comment

five + 11 =