KNJIŽEVNA NAGRADA “RADOVAN BELI MARKOVIĆ” URUČENA SLAVICI GARONJI

Slavica Garonja iz Beograda prvi je dobitnik književne nagrade „Radovan Beli Marković“ za roman „Šapati Male Vlaške“. Nagrada joj je uručena danas, na rođendan Belog Markovića, na prigodnoj svečanosti u u porti manastira Svetog Georgija u Ćelijama kolubarskim, rodnom mestu poznatog književnika.

Nagradu je Slavici Garonja uručila Biljana Bogdanović, direktorka Gradske biblioteke Lajkovac, koja je i organizator konkursa za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku u 2021/22. godini.

Konkurs je ustanovljen u znak sećanja na znamenitog pisca i sugrađanina, preminulog u januaru ove godine.

– Radovan je napisao mnoštvo knjiga, dobitnik je brojnih priznanja, nagrada za književno stvaralaštvo. Bavio se novinarstvom dugi niz godina, bio prvi samostalni upravnik biblioteke, najzaslužniji za dobijanje prostorija u kojima se sada nalazi ustanova. Ostavio je dubok trag u srpskoj kulturi i književnosti, ponosni smo na to što je jedan od najslavnijih srpskih pisaca današnjice iz Lajkovca. Odlazio je mnogo puta, prolazio i uvek se vraćao jer ovde mu je srce bilo najmirnije, među svojima. Ćelije, pruga i Lajkovac su motivi koji su neizostavni u njegovim delima. Isto tako će i „Dani Radovana Belog Markovića“ biti upisani u kalendar kulturnih manifestacija naše opštine. Književnik Radovan Beli Marković zasigurno je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, njegov lik i delo tek će se proučavati i pisati – rekla je u svom govoru Biljana Bogdanović.

Od proznih dela iz produkcije 2021/2022. godine, pristiglih do 1. septembra na adresu Gradske biblioteke Lajkovac, žiri u sastavu dr Slađana Ilić, predsednik, dr Vesna Trijić i master Daren Milivojević, većinom glasova za prvog nosioca nagrade izabrao je roman Slavice Garonje „Šapati Male Vlaške“ (Prometej, 2022. godine). Ovaj roman, sa do sada objavljenim autorkinim romanima „Povratak u Arkadiju“ (SKZ, 2014) i „Parusija, glasovi ispod paprati“ (Prometej, 2018),  čini svojevrsnu trilogiju o životu i sudbini Srba iz Zapadne Slavonije.

Prenosimo najznačajniji deo iz obrazloženja koje je predstavila dr Slađana Ilić:

– Izuzetna vrednost i značaj ovog romana jeste njegova enciklopedijska i rečnička, istovremeno i lirska priroda. Na način srodan belimarkovićevskom, autorka čuva celokupnu jezičku memoriju pripovedanog prostora, od tog bogatstva stvarajući delo koje sadrži: priče iz davnina, ali i iz svakodnevnog života, anegdote, poslovice, verovanja, pouke, pošalice, rugalice, bajanja, basme, pesme, izvornu mudrost…  Taj jezik je za nju biće Arkadije, one koje više nema, o kojoj uvek lirski pripoveda, jer kako bi drugačije o povlašćenom prostoru svog života, a koja je u poslednjem ustaškom pogromu, u totalnom genocidu, devedesetih godina prošlog veka, potpuno zbrisana. Dakle, ostaje jezik, jedino imanje krajiških Srba, i stari graničar, kako ga naziva pisac predgovora ovoj knjizi. Otuda, jasno, nije slučajno što je autorka kao prvi moto ovog romana zapisala reči iz proze našeg voljenog Radovana: „U mežduvremlju, nek znaš, danjivam ti i noćivam u jeziku svome!ˮ

Taj jezik ima ime, on jeste „kraljevski jezik srpskiˮ, kako se Radovan nikada nije ustezao da kaže, naprotiv! To čini i Slavica Garonja, kako ovim romanom, tako i celokupnom trilogijom, sa punom svešću o tome, a iskustvom predaka poučena, da smo u njemu jedino sigurni.

Ako bih se usudila da poredim njegovu poetiku sa svojim nagrađenim romanom mogla bih reći da su glavni junaci naših proza prostor i vreme, i naravno – jezik i reči, rekla je, između ostalog, Slavica Garonja i nastavila:

– Snovidni prostori u književnom delu, ostvareni osobenim jezikom – stoga su ono jedino i poslednje utočište koje umetnik iznova pronalazi, kada je i taj stvaran prostor odavno devastiran i nestao – gde nam je uvek lepo, a u duši udobno. U jeziku i rečima je otklon od zla istorije, ali često i rugobne i kontaminirane stvarnosti. I može se nazvati simboličnom kopčom, kao dokaz da ništa nije slučajno, da kao moto na početku mog romana stoji baš rečenica Radovana Belog Markovića, kao mantra koja me je uvek prizivala, kadgod bih poklekla pred svojim naumom, a koja glasi: “U mežduvremlju, nek znaš, danjivam ti i noćivam u jeziku svome!“ Na moje veliko zadovoljstvo putevi su nam se ukrstili, sada, na ovom višem, metafizičkom planu. Zahvaljujem žiriju koji mi je ukazao čast i poverenje da se „Šapati Male Vlaške“, kao prvi, ovenčaju nagradom sa imenom Radovana Belog Markovića. Nadam se da nas danas Beli gleda sa ovih svodova i jedino žalim što nije dočekao ovaj roman, za koji je znao da ga pišem i kome bi se, verujem, radovao.

Činom otkrivanja od strane predsednika opštine Lajkovac Andrije Živkovića, na svečanosti je predstavljeno i idejno rešenje table koja će uskoro stajati na ulazu u Gradsku biblioteku Lajkovac, kada dobije ime Narodna biblioteka „Radovan Beli Marković“ .

U program, koji je vodila Radmila Novaković, učestvovali su vokalni solista Nataša Ćebić iz Valjeva i trio “Melodija” iz Lazarevca.

Svečanosti su prisustvovali brojni gosti, predstavnici kulturnog, privrednog i političkog života, brojni poštovaoci lika i dela književnika Eadovana Belog Markovića.

Pokrovitelj književne nagrade je Opština Lajkovac.

Related posts

Leave a Comment

3 + 3 =