MEDICINSKA SESTRA NADA ROSIĆ DOBITNICA PLAKETE ZA HUMANOST OPŠTINE LAJKOVAC ZA 2022. GODINU

(Objavljivanje ovog teksta planirano je za danas. Heroina ove priče sinoć je imala saobrćajnu nezgodu, u kojoj je zadobila ozbiljne povrede i nalazi se na bolničkom lečenju. Tekst objavljujemo kako je i  planirano, da joj i na ovaj način odamo priznanje za humanost i široj javnosti predstavimo jedan uzoran primer humanosti, a prvenstveno kao podršku sugrađanki koja je bila uz mnoge od nas kada je bilo najteže i kao podršku njenim najbližima.)

“Život je ono što nam se dešava dok pravimo planove za život. ” – Džon Lenon

U oblasti humanosti Plaketa Opštine Lajkovac pripala je Nadi Rosić, medicinskoj sestri iz Lajkovca, na predlog 30 pacijenata i sugrađana, za izuzetne akcije i poduhvate kojima je kao pojedinac mimo svojih redovnih profesionalnih obaveza  pomogla drugim pojedincima, čime je ostvarila cilj od značaja za Opštinu.

Plaketu je obitnici uručio predsednik opštine Andrija Živković, na Svečanoj akademiji povodom Dana opštine – 16. Septembra u Gradskoj kući, na kojoj su uručene godišnje nagrade i javna priznanja istaknutim pojedincima i ustanovama.

Nada Rosić, medicinska sestra iz Lajkovca, koja je ovog proleća navršila 41 godinu radnog staža, a uporedo, mimo svojih redovnih radnih obaveza u lajkovačkom Domu zdravlja, sa neverovatnim entuzijazmom decenijama pomaže svojim teško bolesnim sugrađanima i njihovim porodicama. Na ovaj način dala je značajan doprinos u oblasti humanitarnog rada, dopunjujući nesvesno u lokalnoj zajednici postojeće usluge medicinske patronažne službe i raspoložive usluge socijalne zaštite. Svojim nesebičnim angažovanjem doprinela je brizi o najnemoćnijim sugrađanima.

Nada Rosić je rođena u Valjevu 5. maja 1961. godine. Osnovnu školu završila je u Lajkovcu, potom Srednju Medicinsku školu opšteg smera u Valjevu. Njeno prvo zaposlenje bilo je u čuvenoj Kardiovaskularnoj bolnici u Sremskoj Kamenici, u kojoj je stekla veliko iskustvo, znanje i veštine. Nakon dve godine vraća se u zavičaj. Radila je najpre u vrtiću Crvenog krsta i ambulanti u Bogovađi, a najveći deo svog radnog veka provela je u Domu zdravlja Lajkovac, u kome i sada radi, čekajući starosnu penziju.

Više puta se dogodilo da ljudima bukvalno spasi život, a poslednja u nizu takvih situacija dogodila se nedavno na Autoputu “Miloš Veliki”, kada je zahvaljujući svom bogatom iskustvu prepoznala način da adekvatno pomogne privredniku Dejanu Saviću iz Beograda. 

Lajkovčani je poštuju, veruju joj, vole je i izražavaju veliku zahvalnost za njenu izuzetnu humanost i požrtvovanje, kao i kvalitetan pristup pacijentu izgrađivan decenijama. Njena ljubav prema poslu medicinske sestre vidno je i nesmanjenim intenzitetom izražena podjednako u Domu zdravlja, kao i prilikom njenog angažovanja u domu pacijenta.

Nakon završetka svog redovnog radnog vremena, medicinska sestra Nada Rosić neretko istovremeno brine o više svojih sugrađana. Zovu je i oni koje lično ne poznaje, po preporuci uglavnom. O pojedinim pacijentima je svakodnevno brinula u kontinuitetu i blizu jedne decenije. Jednu sugrađanku koju je “gledala” osam godina, sticajem okolnosti je sama i sahranila. Njen auto prepoznaju svi sugrađani i decenijama je svakodnevno viđaju kako žurno, s jednog kraja varoši na drugi obilazi one kojima je potrebna, zadržavajući se kod svakog onoliko koliko je to neophodno. 

I svaki dan tako, već 41 godinu, sa istim entuzijazmom i ljubavi prema svojoj profesiji i izraženom empatijom za druge.

Kroz decenije iskristalisala su se brojna velika prijateljstva, uz veliku zahvalnost porodica kojima se našla u trenucima kada je njihovim najmilijima stručna pomoć sposobne medicinske sestre bila neophodna.

 Karakteriše je visok stepen organizacionih sposobnosti, nepogrešivost u donošenju odluka u kritičnim situacijama, visoka profesionalnost, prilagodljivost okolnostima i prvenstveno dobra volja da pomogne. Pripadnik je stare garde medicinskih sestara, koje su dragocene lekarima u timu, a posebno pacijentima, i koje su spremne da budu angažovane i požrtvovane i u svoje slobodno vreme. 

Da će biti medicinska sestra odlučila je još kao devojčica, provodeći vreme u vešeraju Doma zdravlja, dok je njena majka peglala sestrinske i lekarske uniforme. Sada je njena unuka upisala medicinsku školu i nastavlja porodičnu tradiciju, što Nadu čini ponosnom, jer se porodična tradicija nastvlja.

Posao medicinske sestre ne donosi značajnu materijalnu satisfakciju, a ipak njen radni dan  često traje između deset i šesnaest sati. Ljubav prema poslu medicinske sestre i velika humanost izraženi su kod Nade Rosić, koja u vremenu brzog tempa života i otuđenosti ljudi pruža primer drugima i svakako zaslužuje nagradu i javno priznanje.

Related posts

Leave a Comment

seventeen − 16 =