MILOŠEVA BITKA ZA ŽIVOT, NEOPHODAN MU JE BUBREG!

Na jesen će napuniti 29 godina. Od 2016.-te, tri puta nedeljno (utorkom, četvrtkom i subotom) iz Strmova ide na dijalizu u Valjevo. Ima trajno oštećenje oba bubrega, koji zajedno funkcionišu svega 10 do 15%. Na listi čekanja za kompatibilnog donora bubrega je od 2018.- te godine. Dve godine pandemije korona virusa su dodatno sve usporile. A svakim danom, sve je teže. Dijalizu, kaže, nekada podnese lakše, nekada teže… Vreme uzima svoj danak. Ipak, istrajava. Mora.

Iako smo bili ubeđeni, da više nema događaja ni tema pred kojima bi imali tremu, pred susret sa Milošem pojavila se neka čudna trema, praćena snažnim pomešanim emocijama. Svojim držanjem, Miloš je delovao razoružavajuće. Mladić, koji od svoje 25.-te godine ide na dijalizu i koji se na prvi pogled ne razlikuje od svojih vršnjaka, već svojom prvom rečenicom i svojim držanjem ostavio je utisak optimističnog borca rešenog da uspe. I mi smo uvereni da hoće!

“Trudim se da živim što normalnije. Družim se, izlazim. Radim sve što mogu. Po struci sam elektromehaničar za mašine i opremu. Radio sam par godina kao čuvar u “Planumu”, u vreme gradnje autoputa “Miloš Veliki” i to mi je mnogo značilo. Sada sam nezaposlen, ali se trudim da uvek nešto radim i zaradim. Posao ne biram, ne libim se ni jednog, mada moram da vodim računa zbog svog zdravstvenog problema”, kaže samouvereno Miloš.

Miloš živi sa ocem i bratom. Otac radi na železnici, ima 60 godina i slabijeg je zdravstvenog stanja. Brat, koji ima 32 godine je do nedavno radio u jednoj ubskoj firmi, ali se upravo premestio u Beograd. Miloševa majka nije živa. Bila je prava lepotica. Radila je u “Krušiku”. Rano se razbolela i nije uspela da dobije bitku sa opakom bolešću. Kako stvari stoje, niko iz porodice ne može biti donor bubrega Milošu.

U tipičnom seoskom domaćinstvu Markovića u Strmovu Miloš, rame uz rame sa ocem i bratom radi sve, od kuvanja do brige o cveću, a često i prednjači.

Ništa mu nije teško, samo kad može. Sva trojica, oba sina i otac, poljoprivredom se bave onoliko koliko to okolnosti dozvoljavaju.

Trojici muškaraca svakako nije lako da funkcionišu u jednom seoskom domaćinstvu, još bremeniti problemima vezanim za zdravlje.

Miloševi prijatelji, rođaci i komšije kažu za njega da je duša od čoveka. To je izraz koji su najčešće upotrebili.

Kažu i da je Milošev stric, koji živi na Islandu, kada se Miloš razboleo bio spreman da proda stan kako bi pomogao sinovcu da se izleči. Ali, to su one situacije u kojima novac ne rešava problem.

Kada čovek pogleda Miloša, ne može da ga ne uporedi sa njegovim zdravim vršnjacima, kojima je mahom puno toga teško i koje sve “smara”… Miloš je bitno drugačiji. Uprkos svojoj trenutnoj nemoći, pun je neke zadivljujuće, gotovo nadčovečanske snage. Svojom pojavom odaje utisak modernog mladog čoveka, koji i pored bolesti prati ritam svojih godina. Ne propušta ni veselja, ni utakmice. Održava vredno svoje domaćinstvo, radi gde i kada šta ima i može i tri puta nedeljno sanitetom lajkovačkog Doma zdravlja organizovano ide na dijalizu u Valjevo.

Dijaliza Miloša sada održava u životu, a jedina nada i trajno rešenje je kompatibilan donor i transplatacija bubrega.  

U nastojanju da se Milošu pomogne i da se javnost alarmira, krenuli smo od direktorke Doma zdravlja Lajkovac i bili smo prijatno iznenađeni toplinom, ljudskošću i izraženom spremnosti za saradnju. Direktorka Doma zdravlja Lajkovac, dr Jovana Radovanović, lekar, roditelj i vlasnik donatorske kartice je predusretljivo pojasnila sve okolnosti i poslala jasnu poruku:

“Dom zdravlja Lajkovac godinama unazad vrši prevoz svojih osiguranika ka Centru za dijalizu Opšte bolnice Valjevo i to u dve smene, svakoga dana osim nedelje. Trenutno Domu zdravlja imamo prijavljenih 10 lica na dijalizi, od kojih devetoro koristi prevoz Doma zdravlja, a jedno lice ide sopstvenim prevozom.

Kolubarski okrug je dokazano endemsko područije za poremećaje i oboljenja bubrega, tako da naša opština ima značajan broj pacijenata kojima je neophodna zdravstvena pomoć i praćenje pacijenata kojima je dijagnostifikovan bilo kakav poremećaj ili nefrološko oboljenje.

Jasno se mora napomenuti, da imamo odličnu saradnju sa kolegama sa nefrološkog odeljenja OB Valjevo i dijaliznog centra.

Jedan od pacijenata, kojem je nažalost dijagnostifikovana hronična insuficijencija bubrežne funkcije najtežeg stepena, te zahteva dijalizu je M.M (1993. god.) iz Strmova. Sve je više mladih ljudi koje moramo pomno pratiti i upućivati na viši nivo, kako bi se bilo kakav problem sa bubrezima otkrio na vreme i na taj način da pokušamo da preveniramo definitivno oštećenje i invaliditet.

Pacijent M.M. se dijalizira više od 4 godine. Svaki dan je za M.M. važan i vitalan. Sam proces dijalize zahteva mnoga odricanja i ograničenja. Zato je u tom smislu ovim pacijentima potrebna adekvatna nega i pristup. U ovom slučaju imate osobu u najboljim godinama, kada je prioritet njegove generacije posao, karijera, osnivanje porodice, koja zbog bolesti i procesa dijalize, koja u njegovom slučaju znači život, ima apsolutno izmenjen kvalitet života.

M.M. za definitvno ozdravljenje i priliku i šansu da vodi normalan život je neophodna transplatacija bubrega. M.M. se nalazi na listi čekanja kompatibilnog donora.

Kako je hronična insuficijencija bubrega ireverzibilan proces, odnosno trajno oštećenje bubrega koji nema funkciju, jasno je da je transplatacija jedina opcija za ovog mladog čoveka.

Ovim putem, kao roditelj i zdravstveni radnik, apelujem na sve humane ljude u opštini Lajkovac, da jednim jednostavnim gestom i postupkom, a to je popunjavanjem DONATORSKE KARTICE, pruže nadu mladom sugrađaninu za zdrav i produktivan život, jer njemu novi bubreg znači i više od života.”

U Srbiji je oko 5.000 pacijenata na dijalizi, a oko 800 njih čeka transplantaciju bubrega. Kako saznajemo, najviše šansi za dobijanje ovog organa imaju osobe sa A krvnom grupom, dok oni sa AB grupom duže čekaju organ. Pandemija je stopirala presađivanje bubrega. Korona virus je poremetio život u svim sferama, a nefrološkim pacijentima koji su na hemodijalizi i u iščekivanju organa posebno je otežao. Srećom, program transplantacije nastavljen je nakon dve i po godine pauze zbog pandemije korona virusa.

Da li ći kada Miloš dočekati svog donora, od nas zavisi!?

Related posts

Leave a Comment

fourteen − eleven =