JUBILEJ – 40 GODINA IZLAGANJA MILUTINA RANKOVIĆA: OD BRATSTVA I JEDINSTVA DO SAVREMENE SRPSKE PRAVOSLAVNE UMETNOSTI

INTERVJU: Milutin Ranković, povodom jubileja 40 godina izlaganja

Od Rada, Mira i slobode do Srpske pravoslavne umetnosti

Za znamenitog umetnika Milutina Rankovića, ikonopisca i drvorezbara, ovo je godina jubileja – 40 godina izlaganja, zapravo četiri decenije od prve selektivne izložbe. Umetnik koji živi i stvara u Lajkovcu, počeo je da izlaže kao srednjoškolac i to u doba SFRJ, pa bi naslov ovog intervjua mogao biti, recimo i Od Rada, Mira i slobode do Srpske pravoslavne umetnosti, a oni koji ne pamte to vreme će u nastavku intervjua shvatiti i zašto.

Kao i uvek, umetnik Milutin Ranković je i ovoga puta bio predusretljiv sagovornik. A i tema je zahvalna i nescrpna, pa smo pokušali da dotaknemo one najilustrativnije momente, koji su obeležili i trasirali njegov umetnički put.

Evo nas u godini jubileja vrednog svake pažnje -četrdeset je godina od Vaše prve selektivne izložbe, gde i kako se ona zapravo dogodila?

  • Sve je počelo  u Dudovici 1982. godine, na jugoslovenskoj likovnoj koloniji, koja se zvala “Bratsvo i jedinstvo”, a gde su me pozvali stariji umetnici, pa su me organizatori  istog trenutka uvrstili u izlagače, iako sam još bio đak srednjoškolac. Tada sam prvu put uvršten u katalog likovnih umetnika i dobio prvu zahvalnicu. Onda sam primljen u Likovni klub Đuro Salaj u Beogradu, gde ću tri decenije kasnije postati direktor umetničkih programa. Ali moje nezvanično i najlepše mesto izlaganja je bilo moje dvorište, preko puta pepeljevačke rampe, stotine putnika je moglo da vidi povelike drvene kipove zabodene u zemlju.

Onda je baš u to dvorište, poput njegovog pretka Simele, koji je digao buni u Bosni 1941. iznenada banuo Mirko Šolaja, umetnik i selektor internacionalne izložbe “Rad Mir sloboda”, koja je putovala od Olimpijskih igara u Sarajevu 1984.do Kalgarija 1988. i obišla je čitav svet. Sa njim njim su bili akademci Šalja Ramo i naivac iz Stepojevca Raja Lazić.

  •  Kao i u Dudovici, odmah sam bio primećen i pozvan u taj ogroman umetnički karavan i primljen u Internacionalno udruženje umetnika sa istim nazivom kao i izložba i tako je počela moja međunarodna karijera i sa njom pozitivne kritike istoričara umetnosti. I kada je sve nalikovalo ostvarenju sna iz detinjstva, prekinuo ga je raspad Jugoslavije i rane devedesete, a ko ih pamti zna kakve su bile.

Pominjete i Jugoslaviju, bratstvo i jedinstvo, rad mir i slobodu, da li je zaista tako bilo ili su to samo nazivi izložbi koji su prikrivali gorku istinu u SFRJ?

  • Bilo je i rada i mira i slobode, a meni ništa nije nagoveštavalo da će se ta zemlja u krvi raspasti, ako vam kažem da je prvu veliku reportažu o meni u Novinama treće armijske oblasti u Skoplju, napisao zagrebački novinar Dario Smojver, koji je tada bio vojnik JNA kao i ja, a da su na radovima koje je on tada video preovladavali likovi srpskih seljaka i pravoslavni sveci, kao i da je na onoj prvoj koloniji najviše umetnika bilo iz Slovenije, ni vama ne bi ukazivalo na krah koji se ipak dogodio.

Kažu da je svaki početak težak, stvarali ste u različitim sistemima, da li je tada ili sada bilo teže biti umetnik?

  • Onda se  mnogo teže dobijao status umetnika, neuporedivo veća zemlja i neuporedivo teži kriterijumi da dođete  do izložbe koja je su po pravilu bile strogo žirirane, a u žirija su opet bili autoriteti iza kojih je stajalo ime i znanje. Danas, ako imate novac, radove možete izlagati u za zakupljenom prostoru, a na društvenim mrežama sami sebe možete nazvati umetnikom, dok to tada svakako nije moglo. A tek za nagradu, morali ste dobro da se pomučiite.

Vas su priznali u SFRJ, priznala vas je i SPC, ali i Savez umetnika Ruske federacije, ali i odbor za kulturu Saveza Srba Francuske. Kako vam je to uspelo?

  • Iz jednog malog mesta šta možete poneti u svet, osim talenta koji ste genetski nasledili i sudbine koja vam je zapisana, vama samo ostaje, da radom i talentom izborite mesto među sličnima. Većina misli da mi je umetnost nekako došla usput, naprotiv ,sve drugo je bilo usput i moranje da bih preživeo, a stvaralaštvo je centar moga bića. Često sam i ostajao bez posla, tada su i mene i moju porodicu hranili i odevali Sveci, čije sam likove rezbario u drvetu.

Stekli ste dosta nagrada iz zemlje i inostranstva, a izložbe više ne brojite, ali koje bi ste ipak izdvojili, iz perioda kad više  nije bilo velike Jugoslavije?

  • U Beogradu je to svakako Izložba Savremene srpske pravoslavne umetnosti, najveća ikada tog tipa u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti. Više od 300 savremenih srpskih arhitekata, ikonopisca, akademskih slikara i vajara, izložilo je više od 1500 radova, a moj rezbareni krst izabran je i uručen patrijarhu Pavlu. Velelepna zgrada muzeja bila je mala da primi svu publiku i izlagače, pa je program otvaranja praćen putem video bima iz ulice Vuka Karadžića i parka Vojvode Vuka. Najveća galerija koju sam ja  imao priliku da vidim u svetu, bila je Galerija Teatra Dramskih umetnosti u Moskvi, u njoj sam izlagao sa kaligrafom Žarkom Stankovićem, a kažu da tu nikada pre toga nije izlagao niko iz Srbije. Za 11 godina učešća  na Danima srpske kulture u Parizu nekako mi je najinteresantnija bila galerija Art Kad u Srenu.

Neki istoričari u Vama vide ekspresionističke uzore, drugi impresionizam, neki elemente naïve, a crkva vas je priznala kao Sveštenog ikonopisca drvorezbara. Kustos muzeja  primenjene umetnosti piše, da Vi stvarate po prizivu predaka koji vam dolaze u san i teraju vas da stvarate:

  • Sve nabrojano je tačno, kod mene ima svih tih segmenata i ja ih doziram prema instinktu. Posebno je tačno za priziv predaka. Njihova energija je prisutna svuda oko nas, oni čuju i molitvu i kletvu. Kada sam predavao drugi rezbareni krst patrijarhu Pavlu, na Miholjskoj Prevlaci, mitropolit Amfilohije je rekao: “Vaša svetosti, Vi ste celog života nosili krst, primite i ovaj krst od brata Milutina i i dajte mu blagoslov za dalji rad”.

  

       Ova dva sveta čoveka su se preselila u nebesko carstvo i moj otac je već deceniju tamo, tako da krst do Golgote moram poneti sam. Na tom putu me očekuju i kamenovanje i razne pogrde. Kao svešteni ikonopisac moram da pretrpim i uvrede i laži i klevete, koje ranije inače ne bih. A nebeski sudija vidi bolje od svakog zemaljskog suda.

Kako ćete obeležiti jubilej?

  • Izložbom, sa 40 eminentnih gostiju, a mesto održavanja jubilarne izložbe zavisi od situacije sa korona virusom.

Related posts

Leave a Comment

nineteen + sixteen =