Žensko udruženje kolubarskog okruga održalo je onlajn panel diskusiju na temu “Koliko je vidljiv doprinos žena na selu koi pružaju kroz svakodnevni neplaćeni rad?”, a koji je deo projekta “Nevidljivi rad žena na selu”.
Jelena Ružić je napomenula, da je ovo prva od planiranih šest panel diskusija koje će organizovati ŽUKO. Prva panel diskusija održana je onlajn zbog preporuka u cilju sprečavanja širenja zaraze, ali će ostale biti održane uživo. Domaćin prve panel diskusije, koja je sticajem okolnosti održana online bila je Mionica, a prva naredna panel diskusija održaće se u Lajkovcu.
Panel je otvorila Lidia Vujačić ispred Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women). Vujačić je istakla, da ova tema nije toliko prepoznata među stanovništvom i da na njoj radi tek nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija i da treba uzeti u obzir da se za ovu temu vezuje mnogo stereotiopa o kojima treba puno pričati kako bi se našla neka dugoročna rešenja.
Iako je najavljeno prisustvo predsednika opštine Mionica Bobana Jankovića, predsednik je bio sprečen da se obrati prisutnima. Ipak, panel nije ostao bez predstavnika opštine domaćina. Iz Kabineta predsednika opštine obratila se Marina Bojinović, koja je iznela sve aktivnosti i programe koje opština sprovodi u cilju jačanja rodne ravnopravnosti i suzbijanja jaza socijalnih nejednakosti. Bojinović je istakla da je opština Mionica otvorena za saradnju na svim projektima koji za cilj imaju popravljanje kvaliteta života stanovništva, a posebno žena.
Da panel ne bi ostao bez informacija od direktnih korisnica projekta, jedna od panelistkinja bila je i Valentina Popović iz Ljiga, koja je govorila o stanju i potrebama žena na selu, kad je u pitanju neplaćeni rad. Valentina je napomenula da većina žena na selu, iako su svakodnevno preopterećene neplaćenim radom, ipak ne vide vrednost svog rada, a i da veliki procenat njih uopšte ne razume koliko je njihov rad i doprinos dragocen i da uveliko premašuje normalno radno vreme kada bi bile radno angažovane unutar neke firme, te da one o svojim potrebama najmanje govore, misleći da na njih nemaju prava. Njen zaključak je da ženama treba podrška, na način na koji to radi ŽUKO, ali da je svakako neophodna i institucionalna podrška od strane opština i države.
I na samom kraju diskusije obratila se i Jelena Ružić, predsednica Ženskog udruženja kolubarskog okruga. Ona je govorila o samom projektu “Nevidljivi rad žena na selu”, o aktivnostima koje su već urađene i o onima koje su u planu da se sprovedu u narednom periodu. Od seminara koji je imao za cilj motivisanje i osnaživanje učesnica na aktivizam u svojoj zajednici, pa do umrežavanja i saradnje sa institucijama u Kolubarskom okrugu. Takođe je naglasila da je ŽUKO sa ovim projektom kroz kampanju na društvenim mrežama uspeo da dopre do velikog broja ljudi i da su objave kampanje “Ko kosi, ko vodu nosi” imale preko 100 hiljada pregleda do sad.
Na kraju panela pitanja su mogli da postavljaju prisutni, a najveći broj pitanja bio je upućen Lidii Vujačić i uglavnnom su se odnosila na načine razbijanja predrasuda i osvešćivanje stanovništva o važnosti raspodele neplaćenih poslova.
Panel diskusija je deo projekta “Neplaćeni rad žena na selu” koji se sprovodi uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Womena) kao deo projekta “Rodno odgvoorno upravljanje – PReraspodela neplaćenog rada” koji je podržan od strane Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade.
