Svetski dan srca se obeležava 29. septembra i tog dana se posebno skreće pažnja na kardiovaskularne bolesti koje i dalje na žalost predstavljaju vodeći uzročnik smrtnosti i oboljevanja, kako u svetu, tako i kod nas. O samim oboljenjima, ali i još značajnijoj prevenciji bolesti u susret ovom datumu govorio je dr Branislav Pavlović, specijalista kardiologije OB Valjevo na tematskoj konferenciji za novinare, podsećajući na ono na šta sami možemo da utičemo, a to su faktori rizika. Povišen nivo holesterola, dijabetes, hipertenzija, pušenje, gojaznost su faktori rizika na koje možemo uticati. On je posebno naveo faktor koji je u savremenom društvu možda zanemaren, ali je takođe bitan,a to je stres.
Dr Pavlović, specijalista kardiologije, osim svih faktora rizika navodi da je porast broja obolelih i sama činjenica u očekivanom produžetku životnog veka čoveka. U proseku na dva do tri pacijenta sa infarktom miokarda dođe jedan akutni moždani udar.
– Sa starenjem populacije, ateroskleroza uzima svoj danak i to je deo procesa starenja i treba mu više decenija da se ispolji, a započinje još u dvadesetim godinama života. Trenutno kardiovaskularne bolesti čine glavni uzročnik smrtnosti i u proseku u Evropi na 100 hiljada stanovnika 200-300 smrtnih slučajeva je povezano sa kardiovaskularnim oboljenjima, prvenstveno sa infarktom. Hronična izloženost stresu takođe dovodi do oboljenja, ali je to faktor na koji na žalost najmanje možemo da utičemo. Smanjenje holesterola, zatim vođenje računa o hipertenziji kao takođe bitnom uzroku kardiovaskularnih bolesti. Sada je dominantni uzrok morbiditeta i mortaliteta što se kardiovaskularnih bolesti tiče od etioloških faktora gojaznost i smanjena fizička aktivnost. Primenom savremene terapije, primenom statina, uspeli smo da smanjimo nivo holesterola, ali nismo uspeli da smanjimo i iskorenimo neke loše navike u opštoj populaciji – rekao je dr Pavlović, naglašavajući da se što se navika tiče i dalje unosi više hrane nego što je potrebno, kalorijski unos je veći od optimalnog, a učešće zasićenih masti u ukupnom kalorijskom unosu čini više od 40% što je takođe pogubno. On je naveo da gojaznost sama po sebi povećava rizik od pojave dijabeta. Prema njegovoj preporuci neophodna je dalja edukacija stanovništva da se koliko je moguće obuzda gojaznost i ostali faktori rizika. Zahvaljujući aktivnostima Svetske zdravstvene organizacije i udruženjima kardiologa širom sveta, dobrim delom su faktri rizika prepoznati i kod nas se znatno više vodi računa o rizicima na koje možemo uticati i smanjiti ih i na taj način sprečavati razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Uspešno je smanjeno pušenje, učešće hipertenzije, ali je gojaznost i dalje prisutna, pored slabe fizičke aktivnsti.
Do kraja avgusta je 330 pacijenata lečeno u Opštoj bolnici Valjevo zbog akutnog infarkta miokarda, ali je smrtnost i dalje veoma visoka sa stopom od 8,8%.
– Na žalost od svih pacijenata koji su preminuli kod nas je svega četvrtina stigla do angiosale. Najveći broj pacijenata koji završe fatalno je na žalost zakasnilo. Koristim ovu priliku na opet napomenem svima, značaj blagovremenog dolaska kod lekara. Pogotovu kod stanovništva iznad 45 godina. Svaki bol u grudima može da bude opasan i ne treba čekati. Većinom je uzročnik bola u grudima neka banalna stvar, ali mi to ne možemo znati dok se pacijent ne pregleda. Tako da apelujem na sve koji osete jak bol u grudima i taj bol traje duže od desetak minuta da pozovu hitnu pomoć ili potraže najbližu stručnu pomoć. Svaki pacijent sa bolom u grudima bi trebao najkasnije za pola sata da pođe kod lekara. Najvažnije je javiti se na vreme jer kada se zapuši krvni sud, a to je uzrok infarkta, svaki minut je dragocen jer svakim minutom nepovratno odumiru ćelije srčanog mišića. Posle tri četiri sata mi i dalje možemo da primenimo savremene terapijske mere i pacijenta pošaljemo u angiosalu – rekao je dr Pavlović. Angiosala valjevske bolnice osim za pacijente Kolubarskog okruga pruža usluge i za obolele sa teritorije Loznice.
U ovoj godini zabeležena je prosečna starost pacijenta sa akutnim infarktom miokarda iznosila 72 godine, a bilo je i zaista mladih ljudi u svojim dvadesetim godinama, ali su oni više kuriozitet i po pravilu imaju teško nasledno opterećenje. Za mušku populaciju tek nakon 45 godine života rizik za oboljevanje postaje realan, dok su žene još kasnije izloženije faktorima rizika.
Prema okvirnim podacima za proteklih osam godina koliko postoji angiosala u valjevskoj bolnici, godišnje se obavi preko 1100 do 1300 procedura, bilo snimanja, bilo intervencija. Što se tiče akutnog infarkta miokarda u angiosali bude zbrinuto do 200 pacijenata godišnje.
