Samo nekoliko sati nakon objave da je Udruženja žrtava nasilja HAJR uputilo hitan apel za pomoć, radi urgentnog zbrinjavanja žrtava nasilja sa područja lajkovačke opštine, redakciji portala LAJKOVAC NA DLANU javio se Darko Milanović, lider lokalnog odbora Srpske desnice – za domaćinski Lajkovac i rekao da u ime odbora Desnice želi da uruči donaciju Udruženju “Hajr”.
Ekspresnu donaciju Udruženju žrtava nasilja “Hajr”, u vidu odeće mahom, uredno spakovanu u tri velike kutije, Darko Milanović je večeras u Klubu penzionera predao predsedniku Opštinskog udruženja penzionera Branku Periću. Udruženje penzionera inače ima potpisan Sporazum o saradnji sa Udruženjem “Hajr” i već aktivno pruža punu podršku žrtvama nasilja.
Darko Milanović je ovom prilikom rekao, da on lično, ističući i da je to u duhu njegove stranke, ne može da ostane ravnodušan na to da je neko u okruženju u nevolji i naglasio, da je jedini spas za Srbiju i Srbe u zajedništvu, u tome da budemo jedinstveni i solidarni. Rekao je i da je ovo prva donacija Srpske desnice Udruženju “Hajr”, čije su aktivnosti privukle njegovu pažnju i da če sasvim sigurno biti još ovakvih gestova. Već tokom vikenda, dopremiće Udruženju “Hajr” i jedan ležaj, a vremenom šta još bude trebalo i moglo.
Samo danas, Opštinskog udruženja penzionera doniralo je mašinu za veš jednoj od žena žrtava nasilja, Živorad Bojičić, lider lokalnog Pokreta socijalista pobrinuo se za donaciju u vidu kreveta, javila se tokom dana i Ljiljana Mićić iz Lajkovca izrazivši spremnost da bi donirala povrće iz svoje bašte i domaća jaja. Realno, najurgentija je potreba u ovom momentu za donacijama u hrani, ali i dalje stoji potreba za donacijama u obući i odeći, nameštaju i beloj tehnici.
Lajkovčani su pokazali visok stepen solidatnosti i svi sa kojima je lokalna kancelarija Udruženja “Hajr” bila u kontaktu povodom rešavanja bilo kog problema žrtava nasilja, od lokalne samouprave do pojedinaca, izrazili su maksimalnu i bezrezervnu želju da pomognu.
Dirljivo je bilo videti danas u kojoj meri su se ljudi angažovali da pomognu, da sakupe neophodno, a na kraju i da prenesu i prevezu do potrebnog odredišta, poput radnika komunalnog preuzeća, našeg sugrađanina Zorana Milinčića i njegovog druga Voje, koga smo u gužvi zapamtili samo kao Voju sa stadiona, ali smo zapamtili njegovu nesebičnu želju da pomogne…
U varoši železničara i rudara, duh solidarnosti je izgleda prirodna stvar, pa tako u svojoj nevolji niko ovde ne ostaje sam.
