Category: Zanimljivosti

Miladin Simeona Petrovića, rođen 19. oktobra 1922. godine u Nepričavi, opština Lajkovac bio je neustrašivi borac 2. čete, 4. bataljona, 8. crnogorske udarne brigade, Prve proleterske divizije. Istakao se u oslobođenju Beograda, oktobra 1944. godine. Miladin je 1938. godine iz Nepričave otišao u Valjevo i počeo da izučava stolarski zanat, postavši aktivni član sindikalnih podružnica drvoprerađivačkih radnika. Kada je Nemačka napala Jugoslaviju odmah se prijavio vojnom odseku i tražio oružje da se bori protiv okupatora, ali ga odbijaju jer nije služio vojni rok. Odlazi iz Valjeva i kreće sa grupom…

Neposredno posle Drugog svetskog rata Fudbalski klub „Železničar“ iz Lajkovca, osnovan 1927. godine, deaktivirao se jer u vreme rata bio potpuno pasivan što se tiče takmičenja, treninga i obuke mladih. Jednostavno, tokom rata veliki broj fudbalera se uključio u NOP od kojih je dosta njih poginulo u borbi za oslobođenje zemlje. Formirali su odred od 25 igrača i rukovodstva kluba. U samom početku rata poginuli su Nikola Ilić, Raško Vukadinović, Ljubiša Kostić, Dragojlo Lazić, Dušan Švabić, Momčilo Radovanović, Miodrag Đurđević Jutaš, Miladin Ilić, Ljubomir Pavlov, Vukašin Zurovac i Dragan Kopčić.…

Milorad Šundić, rođen je 16. novembra 1919. godine od oca Dragoljuba i majke Milojke u Stojniku, opština Aranđelovac. Imao je starijeg brata koga su zvali Luša uz koga je Milorad odrastao. Imao je nepune 22 godine kada je počeo Drugi svetski rat. Milorad je kada su se pojavili partizani u njegovoj okolini, krajem 1941. godine, počeo da ih simpatiše i pomagao koliko je za to imao mogućnosti. To se brzo pročulo po selu, našao se neko i prijavio žandarmima, a ovi ga uhapse, i posle nekog vremena predaju Nemcima. Nemci…

U 61.-oj godini umro je Miloje Stanković zvani Leja, legenda Hajdučke ulice u Spoljnoj stanici u Lajkovcu. Nadimak je dobio po dedi učesniku NOB – a. Bio je višestruki udarnik na omladinskim radnim akcijama širom bivše Jugoslavije. – Komšije ga pamte po vedrom duhu i dosetkama, kao i modernom pokatkad i boemskom pristupu životu. Sa radnih akcija donosio je anegdote, ali je i prvi u kraju na gitari zasvirao legendarnu pesmu “Crni leptir” koju je kao akcijaš naučio, a potom i nas nešto mlađe uputio da se i mi okušamo…

Dušan Lukić, rođen je 1900. godine u okolini Ćuprije. U Ćupriji je završio metalski zanat i zaposlio se u ispostavi lajkovačke Ložionice u Mladenovcu. U Ćupriji se oženio sa Jelisavetom i dobio najstarijeg sina Dragana i ćerku Branku.  Mlađi sin Aca i ćerka Verica rođeni su u Mladenovcu. Bio je dobar majstor i vrlo brzo je postao ložač što je bio uslov da posle nekog vremena položi ispit za mašinovođu. Posle samo malo prakse dobio je da vozi najveću i najtežu lokomotivu serije 92. Bila je teška 55 tona, četvoroosovinka…

Do 1934. godine, kada je izvršen atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića, postojao je tzv. dvorski voz koji je vozio kraljevsku porodicu „ćirom“ od Beograda do Zelenike. Zelenika je bila pogodna kao luka gde su u to vreme pristajali i teretni bodovi, a bila je i krajnja stanica na toj pruzi. Onda su presedali na brod koji ih je vozio do Miločera. Tamo je bila vila Karađorđevića, takozvana letnja rezidencija kraljice Marije, čija je svekrva Zorka bila ćerka crnogorskog knjaza, kasnije kralja Nikole I Petrovića – Njegoša. Tu su odsedali…

Sve što je godinama unazad pisano i objavljivano o Lajkovcu na pisanim i elektronskim medijima uglavnom se odnosilo na železnicu. Kada sam pisao knjigu STARI LAJKOVAC – neispričane priče, pokušao sam da se malo, mada nerado, odvojim od železnice i da pišem o nekim drugim starim lajkovačkim pričama, u čemu su me neki podržali. U tome nisam uspeo. To je sasvim normalno jer je Lajkovac iznedrila železnica i ona je neizbežna tema kada se piše o starom Lajkovcu. Prva pruga u Srbiji bila je Beograd – Aleksinac – Niš. Godinu…

Vikend za nama protekao je u znaku sjajne manifestacije u organizaciji lajkovačkog PSD “Ćira”, devete po redu Republičke akcije “Stazama Kolubarske bitke”. Planinari Ćire i Lajkovac bili su sjajni i ovoga puta u ulozi domaćina i organizatora jedne ovako značajne i masovne manifestacije, koja je okupila blizu 350 učesnika.   Na inicijativu lajkovačkog PSD Ćira, na Vrače brdu planirana je izgradnja planinarskog doma, u okviru koga bi bila Spomen soba Kolubarske bitke. Stazu dužine oko 12km prešlo je ovoga puta 345 učesnika iz 43 planinarska  društva iz velikog broja gradova…