Uz Titovu sliku, grb i zastavu SFRJ, zastavu njegove partije i parolu ” Proleteri svih zemalja ujedinite se”, Vlajko Jevtić iz Lajkovca, železničar u penziji i vlasnik crvene knjižice s brojem 54, danas umesto porodične slave Lazarevdana slavi 29. novembar. I tako radi blizu pet decenija.
Na Vlajkovoj kući , koja je pored magistralnog puta za Valjevo je zastava SFRJ, zastava Komunističke partije i parola “Živeo 29. novembar”. I taj prizor svakodnevno privlači pažnju prolaznika.
U predvečerje svoje slave, drug Vlajko, kako se obavezno predstavlja, za portal LAJKOVAC NA DLANU je rekao, da je 29. novembar počeo da slavi kao svoju slavu još 1969. godine, uz odobrenje svog oca Milana. Ipak, njegova dva sina su, kako kaže, negde od svoje tridesete godine, sa svojim porodicama nastavili da slave svoju porodičnu slavu Lazarevu subotu. Na navečerje slave, pred polazak na posao, svratio je i unuk Saša, da nešto pomogne dedi pred slavu.
Na Vlajkovoj slavi nema slavske sveće, žita, ni slavskog kolača. Sveću ne pali, jer kaže da još veruje u plamen šest buktinja. Sam Vlajko nikada se ne krsti. Na slave svojih rođaka i prijatelja redovno ide, slavsko žito uzima, a oni mu danas na njegovu slavu dolaze.
Vlajkova slava ima i osoben protokol: sve počinje minutom ćutanja preminulim drugovima, potom sledi pevanje himne “Hej Sloveni” i tek onda slavski ručak. Slavlje se pretvori u višesatno druženje uz poseban repertoar pesama, primeren proslavi nekadašnjeg Dana Republike države koja više ne postoji. Na slavu mu kaže dolaze i oni koji su antikomunisti.
Jugonostalgičara Vlajka Jevtiću i doslednog komunistu, redovno u svečanom odelu s petokrakom i Titovim potpisom na reveru, gotovo svi u širem okruženju poznaju. Svojevrsna je živa lokalna varoška legenda, koju ljudi poštuju zbog svoje doslednosti. Kaže, da mu nikada nije padalo na pamet da revidira svoje stavove i promeni stranku.
Crkve i manastire posećuje, ali isključivo kao turista.
Pored 29. novembra, na listi “Vlajkovih svetaca” su još 4. i 25 maj, kada je redovno u Kući cveća, a svakog 1. maja i 7. jula na kuću ističe zastave bivše SFRJ i SKJ s natpisom: “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”.
Jugonostalgičari iz gotovo svih republika bivše Jugoslavije , okupljaju se raznim povodima često u Lajkovcu. Okuplja ih upravo Vlajko Jevtić i to povodom važnih datuma iz istorije bivše SFRJ.
Vlajko danas u svom porodičnom domu, obeležava svoju slavu 29. ovembar, a podsećanja radi, nekada je to bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ. Praznik koji je nekada podrazumevao najmanje dva, a često i znatno više neradnih dana, bogatu trpezu nakon “svinjokolja”, pionirsku zakletvu, razne svečanosti, deljenje ordenja i počasne plotune, sada je istorija.
Dan Republike SFRJ, 29. novembar, je obeležavao godišnjicu Drugog zasjedanja AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su predstavnici partizanog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.
Praznik nije preživeo raspad SFRJ ni u jednoj republici nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji, gdje je ukinut tek 2002. godine odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ. Crna Gora je “odustala” od zvaničnog praznovanja nekoliko godina ranije.
Ali krepak, energičan i dosledan Vlajko Jevtić iz Lajkovca i dalje obečežava i slavi 29. novembar.
