Piše: Toma Petrović
U Lajkovcu se juče okupila grupa bivših učenika Lajkovačke osnovne škole, generacije rođene 1943. godine, koji su svoje prve školske dane započeli davne 1950. godine. Gostoprimstvo im je pružio etno-restoran „Mile“.
Prošlo je punih 76 godina od njihovog polaska u prvi razred. Za sve to vreme život ih je odveo na različite strane, doneo im porodice, posao, radosti i brige, ali uspomena na školske dane i drugove iz detinjstva ostala je sačuvana.
Ovoga puta ponovo su seli zajedno, gotovo kao nekada u školskim klupama. Razgovarali su o danima svoje mladosti, prisećali se učitelja, školskih nestašluka, drugova i događaja koji su obeležili njihovo detinjstvo.
Njihova škola tada se jednostavno zvala Osnovna škola Lajkovac, a nastava se odvijala u kući Milovana Stanića, lajkovačkog trgovca.
Učitelj im je bio Dobrosav Brkić, koji je ubrzo otišao u rat. Na sreću, vratio se i nakon rata nastavio da se bavi učiteljskim pozivom još dugi niz godina.
PONOVO ZAJEDNO POSLE 76 GODINA
Na ovom susretu bili su:
Vlastimir Jevtić, Vlajko Era iz Rubribreze;
Živodarka Pantelić, zvana Žaža, od oca Drage Pantelića, koja danas živi u Obrenovcu;
Milorad Milićević – Mića, poznati lajkovački trgovac, rođen i nastanjen u Pepeljevcu;
Dobrila Perić, rođena u Strmovu, koja živi u Lajkovcu;
Ružica Starčević, rođena u Donjem Mušiću, koja danas živi na Ubu;
Branka Radivojević, rođena u Lajkovcu, koja živi u Lazarevcu;
i Velišav Jakovljević, u to vreme poznat po nadimku Prodan Došić, rođen u Lajkovcu, koji danas sa porodicom živi u Beogradu, na Bežanijskoj kosi.
Ali, jedno ovakvo okupljanje ne može da prođe bez sećanja na one koji više nisu među nama. Njihova imena ostaju deo zajedničkih uspomena ove generacije:
Ljubivoje Jokić Džule, Mile Milosavljević, Dragan Jakovljević, Zora Cicović, Jelica Ivanović, Mira Buljugić, Milan Đokić Đeka i mnogi drugi…
Jer školske generacije nisu samo spisak imena. One su deo jednog vremena, jednog Lajkovca i jednog detinjstva koje se više nikada neće vratiti, ali će zauvek ostati u sećanju onih koji su ga živeli.
ŠKOLA KAKVA JE NEKADA BILA
Nastavnici su im kasnije bili Lidija Milunov, Milka i Toma Tomić, Boško i Vera Dimitrijević, Nataša i Života Ranković, Stojan Luković, Živojin Žone Cvetković, Kristina Stefanović, Boška Radulović – majka Neše Leptira, Timočenko Jova Rus i Rade Đorđević.
I škola je tada izgledala drugačije nego danas.
Neki predmeti imali su drugačija imena. Muzičko je bilo Pevanje, Likovno – Crtanje, Tehničko – Ručni rad, a Fizičko – Fiskultura. Učenici su učestvovali i na sletovima, koji su predstavljali svojevrsne javne nastupe povodom važnih datuma.
Imali su i predmete kao što su Lepo pisanje i Pouke iz poljoprivrede.
Bilo je moguće dobiti i packe prutom po rukama, a za kaznu se odlazilo u ćošak. Danas to zvuči gotovo neverovatno, ali tada je bilo deo školskog života.
Nisu još postojali „vukovci“, nije je bilo regionalnih takmičenja, a odlični učenici dobijali su knjigu na dar.
Školska užina bila je jednostavna, ali se pamtila – kuvano mleko ili sutlijaš, uz pogačice.
U prvom razredu pisalo se „križaljkom“ na tablici. Dešavalo se da se pisanije od kuće do škole, u školskoj torbi, jednostavno obriše, pa bi đak ostao bez domaćeg zadatka.
Danas se možda osmehuju tim uspomenama, ali upravo u tim sitnicama čuva se slika jednog detinjstva i jednog vremena koje je nepovratno prošlo.
KNJIGA KAO PODSEĆANJE NA STARI LAJKOVAC
Posebnu radost ovog susreta donelo je i jedno malo podsećanje na Lajkovac kakav je nekada bio.
Svakom od okupljenih poklonio sam svoju knjigu „Stari Lajkovac u slici i reči“, kao mali znak pažnje i zahvalnosti za uspomene koje čuvaju i prenose.
Verujem da će ova knjiga, kroz stare fotografije i zapise, mnoge od njih vratiti u vreme kada su bili deca, kada su sedeli u školskim klupama i kada je pred njima tek bio čitav život.
Danas su ponovo bili zajedno.
Posle punih 76 godina.
I možda je upravo to najlepše – što jedno staro školsko drugarstvo, uprkos godinama i životnim putevima koji su ih odveli na različite strane, još uvek traje.
Inicijator i organizator ovog susreta bio je Velisav Jakovljević, diplomirani elektroinženjer.
