Đurđa Stefanović iz Lajkovca je mlada i talentovana srpska odbojkašica koja igra na poziciji libera za drugi tim Odbojkaškog kluba Železničar iz Lajkovca. Mlada i talentovana Lajkovčanka, Đurđa Stefanović igra za mlađe selekcije, ali tokom pripremnog perioda za novu sezonu trenira i sprema se sa seniorkama.
Đurđa je učenica druge godine lajkovačke SŠ “17. septembar”, na smeru ekonomski tehničar.
Rođena je 4. maja 2010. godine u Valjevu i visoka je 162 cm. Važi za jednu od najperspektivnijih igračica u svom uzrastu u Srbiji.
Ključne informacije o njenoj karijeri i angažmanima vezane su za klupsku karijeru i reprezentaciju.
Ponikla je u lajkovačkom superligašu i nastupa za mlađe selekcije kluba OK Železničar Lajkovac. Tokom predstavljanja tima za sezonu 2026/27, istaknuto je da će ova talentovana Lajkovčanka, uprkos tome što nastupa za mlađe kategorije, redovno trenirati i kaliti se sa seniorskim (prvim) timom Železničara.
Što se reprezentacije tiče, Đurđa je standardna članica ženske pionirske reprezentacije Srbije (igračice do 16 godina). U aprilu prošle godine našla se na zvaničnom spisku selektora Nemanje Zekića za kvalifikacioni turnir za Evropsko prvenstvo održan u Francuskoj. Tada petnaestogodišnja Lajkovčanka Đurđa Stefanović iz OK Železničar otputovala je sa Ženskom pionirskom reprezentacijom Srbije u Francusku, na turnir B grupe II runde kvalifikacija za V EP 2025, što je donelo veliko priznanje kako njoj, tako i lajkovačkom renomiranom klubu.
Njen razvoj i priključivanje radu sa seniorkama deo su novog koncepta lajkovčanog Železničara pod vođstvom stručnog štaba i koordinatora mlađih selekcija Ratka Pavličevića, koji stavlja poseban akcenat na razvoj domaćih, mladih igračica.
Niko u okruženju ne pamti Đurđu iz detinjstva sa lutkama, već isključivo sa odbojkaškom loptom u rukama. Bilo je očigledno da je strast prema odbojci ogromna. Svaki slobodan trenutak provodila je u Sportskoj hali Lajkovac.
Nemerljiv je značaj postojanja OK Železničar u Lajkovcu, koji je u potpunosti animirao prvenstveno najmlađe, što potvrđuje i Đurđa Stefanović:
“Odbojku sam zavolela zahvaljujući tome sto sam od malena išla da gledam utakmice u klubu Železničar u kom sam na početku osnovne škole počela i da treniram. Detinjstvo mi je bilo u duhu odbojke.
Posebno se rado sećam koliko mi je značilo to dok sam na terenu sakupljala lopte i gledala kako devojke igraju… Zahvalna sam na prilici koju sam dobila i gde sam sve ove godine imala uslove da treniram i da gledam starije seniorke kako osvjaju titule, a i na kraju da budem sa njima u terenu i treniram sa njima. To je za mene jedna velika čast i potvrda da nijedan trud nije uzaludan. Zahvaljujući njima imala sam uslove da se usavršavam, treniram još više i trudom i radom da budem izabrana kao drugi libero u pinoirskoj reprezentaciji Srbije. Moj cilj je da opravdan sve šanse i prilike koje sam do sad imala i zahvalna sam klubu na tome što imaju poverenje u mene kao igrača i pouzdano znaju da neću odustati kad je najteže.”
Za petnaestogodišnju devojčicu iz Lajkovca je posebno bitan trenutak bio poziv u reprezentaciju:
“Put u Francusku sa pionirskom reprezentacijom mi je mnogo značio, posebno za rad na mom samopouzdanju. Ne mogu reći da mi je bilo bas lako izaći iz zone komfora i otići hiljadu kilometara daleko, ali je to jedno neopisivo iskustvo kada stojiš pred zastavom Srbije dok se intonira himna.”
Đurđa kaže da joj je odbojka donela brojne prelepe trenutke, ali i potvrdu da se trud isplati. Treninge ne propušta i maksimalno je disciplinovana, pa dodaje:
“Moram dodati da shvatam već u ovim godinama da neko ako želi da uspe u sportu mora da bude svestan da je to mnogo odricanja i posvećenosti. Odmori se ne planiraju kada ja hoću već kada to treninzi dozvoljavaju, ali sve to ne pada teško kada izađem na teren i dobijem aplauz za neki potez.”
S obzirom na njen uzrast, tek je učenica druge godine srednje škole, a i pored dosadašnjih obećavajućih rezultata, Đurđini planovi za budućnost su u ovom momentu vrlo realno postavljeni:
“Moji planovi za buducnost jesu da opravdam šansu i priliku koji sam dobila od kluba Železnivar u kom treniram, to je neprocenjiva šansa trenirati sa takvim timom u tako malom mesti kao sto je Lajkovac i nadam se da neću razočarati ljude koji veruju u mene sve ove godine.”
Kroz razgovor sa Đurđom prvenstveno provejava velika zahvalnost najbližima koji su joj pružili punu podršku i imaju razumevanja za njenu ljubav prema odbojci. Kao izuzetno bitnu ističe činjenjicu da je odlična okolnost što živi upravo u Lajkovcu, koji ima sjajne uslove za bavljenje sportom, a posebno ističe značaj postojanja OK Železničar koji je deci i mladima pružio alternativu, sklonio ih sa ulice i dao mogućnost bavljenja jednim za nju najlepšim sportom.
