Kardiovaskularne bolesti imaju najveću incidencu u opštoj populaciji pa je akcenat svih zdravstvenih aktivnosti prevashodno na prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Zdravstveni centar Valjevo je tokom celog leta nedeljom sprovodio besplatne preventivne preglede sa akcentom na prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i to među poulacijom u široj okolini grada u seoskim ambulantama i mesnim zajednicama. Tokom septembra planiran je novi ciklus preventivnih zdravstvenih aktivnosti usmerenih na borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. Za prvu nedelju septembra 6.9.2026., besplatni preventivni pregledi planirani su u ambulanti u Novom Naselju. Šef Odseka opšte kardiologije, Službe za unutrašnje bolesti, ZC Valjevo, dr Slavica Vitorović Vulović, podseća da se granica pomera i sve mlađi ljudi obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Dr Slavica Vitorović-Vulović, navodi da se dosta pacijenata žali na preskakanje srca koje može ukazivati na ozbiljan kardiovaskularni problem u vidu aritmija koje zahtevaju i lečenje.
- Osećaj “prekskanja srca” prate nelagode u grudima, treperenje, lepršanje. Nisu sve te tegobe aritmija. Vrlo često to budu tahikardije koje mogu biti uslovljene opštim stanjem organizma. Nisu sva ta lupanja i “treperenja” srca aritmije. Često mogu biti povezana sa konzumiranjem jake hrane, takođe voće i povrće koje mi smatramo zdravom hranom ume da bud eprosto teško za želudac i samim tim utiče na srce, iritacijom želudca, dovodi do osećaja preskakanja srca. lupanje srca često može biti povezano i sa anemijom. To je vrlo česta pojava kod mlađih ženskih osoba posle porođaja ili obilnih ciklusa u sklopu anemije a ne aritmije kao posebne bolesti. Takođe često je jedan od prvih simptoma ozbiljnih bolesti to lupanje srca kod starijih osoba sa naglim padom hemoglobina. Što se tiče pravih srčanih aritmija koje treba lečiti jeste prvi korak koji treba uraditi jeste da urade holter EKG-a. Da bismo utvrdili da li su tu ventrikularne, supraventrikularne aritmije ili koji je tip u pitanju. Od toga dalje zavisi i lečenje – rekla je dr Slavica Vitorović Vulović, dodajući da sada imamo širok dijapazon novih terapija kojima se uspešno stabilizuje poremećaj srčanog ritma.
- Uz lekove uključujemo i lekove za razređivanje krvi koji pacijente štite od neželjenih tromboembolijskih događaja. Kod pravih aritmija kada imamo faktički fibrilaciju, ranije nazivanu apsolutnu aritmiju, sada su dostupni lekovi na recept, a participacija je minimalna. Kod ove terapije je jako bitno da se piju u isto vreme uz obrok i da se vodi računa o pojavi nus efekata. Jedan od njih je pojava modrica, zatim hematurija, a i gastrointestinalni simptomi kada se treba javiti lekaru i mi ih tada obavezno šaljemo transfuziologu koji određuje aktivnost leka u krvi na osnovu čega dalje procenjujemo količinu odze leka. Aritmije su na žalost dosta česte i često su vezane sa uvećanjem leve pretkomore srca i drugim bolestima srca. Tu govorimo o ozbiljnim pacijentima koje treba razlikovati, zatim ozbiljno pratitit i lečiti. Mi ih dodatno šaljemo radi utvrđivanja na elektrofiziološka ispitivanja, ablaciju po potrebi. Aritmija ume da bude paroksizmalna što znači da se javlja povremeno u intervalima koje pacijent uočava. Oni kažu da osećaju jako lupanje i kratak dah koji traje par minuta i to spontano prođe ali se nakon nekog vremena ponovo javlja. Takvi pacijenti kada dođu najčešće su u sinusnom ritmu, ali kada uradite holter vidite da oni ispadaju iz ritma i to je najopasnije. Moj savet je da čim osete tegobe da s ejave lekaru da se sprovede dijagnostika – navela je dr Vitorović Vulović naglašavajući značaj razlikovanja pacijenata sa pravom aritmijom od onih sa simptomima sličnim treperenju i lupanju srca koji su bezazleniji jer su najčešće prolaznog karaktera iako niko nije pošteđen simptoma u vidu aritmije.
Dr Slavica Vitorović Vulović je apelovala da se svi pacijenti koji imaju aritmije i pored neke terapije jave svom izabranom lekaru ili kardiologu radi korekcije terapije, a da nikako to ne rade na svoju ruku niti isključuju propisane lekove. Dr Slavica Vitorović Vulović je zaključila da su u letnjem periodu očekivane varijacije pritiska, kao i da se javljaju pacijenti sa koronarnom bolešću koji reaguju na više temperature, dok sa ulaskom u jesenju sezonu i promene vremenskih prilika, dolazi do češćih pojava aritmija različitog porekla. Ona je apelovala da pacijenti osveste svoje stanje i da ne ignorišu dugo simptome koji su jasno izraženi u dugom vremenskom intervalu. poruka za pacijente je ste da se blagovremeno kontrolišu, ne prepravljaju terapiju i usvajaju zdrave navike. Zaključna napomena za sve koji se suočavaju sa kardiovaskularnim bolestima je da je prevencija ključna u lečenju kardiovaskularnih bolesti pre svega u vidu regulacije krvnog pritiska, pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i sna, regulacije stresa.
