Ministarstvo kulture je odobrilo program za izradu Predloga da se železnički čvor stanica Lajkovac, proglasi za spomenik kulture pod zaštitom države.
Pored Železnicke stanice Lajkovac, predlogom su obuhvaćeni i ložionica, toranj za snabdevanje parnih lokomotiva vodom (čuveni “buzometar” u Lajkovcu), kao i stare železnicke stanice u Slovcu, Jabucju i Bogovađi, koje su takođe bile u sastavu železnice u vreme pruge uskog koloseka. Dakle, ulazi se u projekat da ceo železnički kompleks na teritoriji opštine bude proglašen za kulturno istorijsko blago pod zaštitom države.
Nekasašnja stanica Lajkovac, sa ložionicom. foto: D. Medenica
Ideja koja je ozbiljno optirala još pre jednu deceniju, a aktuelizovana je ponovo krajem prošle godine dopisima Nenada Ostojića, odbornika SO Lajkovac (Odbornička grupa “Za bolji Lajkovac”), koje je uputio Zavodu za zaštitu spomenika kulture “Valjevo” i Železnicama Srbije. Železnice Srbije su dopis prosledile železničkoj kompaniji Infrastruktura železnice Srbije, a iz Valjeva je ovih dana usledio sjajan potvrdni odgovor u kome se dr Ksenija Stevanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture zahvaljuje na pismu i predlogu da se Železnička stanica, odnosno čvorište Lajkovac predloži za spomenik kulture naše države i kaže:
“Konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture “Valjevo” su odavno prepoznali železnički čvor Lajkovac kao potencijalni spomenik kulture. Naime, istraživanja su počela još pre deset godina, a 2018. je Zavod konkurisao kod Ministarstva kulture za potrebna sredstva da se sprovede istraživanje i uradi predlog da se stanica zaštiti. Na žalost taj novac nismo dobili. Radi se ne samo o objektima, već i o opremi koja ima muzejsku vrednost. Lično sam odlazila u Muzej železnice, kada sam dobila informacije da su komplikovani imovinsko-pravni odnosi, da se radi o četiri preduzeća, i da objekti koji su predmet interesovanja nisu svi u istom vlasništvu. O tome je bilo govora sa tadašnjim strukturama grada. Ovo je svakako prilika da se tema nanovo pokrene na relaciji Uprava grada Lajkovca, Zavod za zaštitu spomenika kulture “Valjevo”, Muzej nauke i tehnike, kao i svi relevantni vlasnici objekata i opreme.
Obaveštavamo Vas da nam je odobren, od strane Ministarstva za kulturu, program za izradu Predloga da se železnički čvor, stanica Lajkovac, proglasi za spomenik kulture naše države.
Izrada predloga je opsežan posao koji podrazumeva terenska istraživanja, tehnička merenja, izradu tehničke dokumentacije, pribavljanje katastarskih podloga, geodetska merenja, javno oglašavanje kao i izrada samog Predloga /elaborata/ koji se nadalje šalje strukovnim, državnim komisijama.
Zavod će se obratiti upravi grada Lajkovca za saradnju, odnosno pomoć u realizaciji ovog programa, koji bi trebalo da se okonča u ovoj godini.”
Foto: Velimir Jagodić
Dopis koji je odbornik Nenad Ostojić poslao na dve ključne adrese bio je sledeće sadržine:
“Obraćam Vam se u ime građana opštine Lajkovac sa Molbom da podržite predlog da Železnička stanica Lajkovac, ložionica, kao i vodotoranj za snabdevanje parnih lokomotiva vodom, stare železnicke stanice u Slovcu, Jabucju i Bogovađi koje su takođe bile u sastavu železnice u vreme pruge uskog koloseka budu proglašeni za spomenike kulture, a kako bi bili zaštićeni kao nacionalno blago.
O opštini Lajkovac, njenoj istoriji ne treba puno govoriti , jer sve što postoji i što je nekada postojalo vezano je za železnicu i ložionicu. Mogu slobodno reći a to je i većinsko mišljenje mojih sugrađana da Lajkovac i naša opština ne postoje bez železnice.
Podsećam da su građani opštine Lajkovac upravo iz ljubavi prema železnici, svom fudbalskom klubu dali istovetno ime FK „Železničar“, koji je kroz svoju bogatu fudbalsku istoriju proslavio našu opštinu kao i samu železnicu koja je decenijama nesebično pomagala isti.
Nedavno je FK. „Železničar“ proslavio 95 godina postojanja.
Generacije naših predaka su upravo radeći na železnici hranile svoje porodice a zapošljavanje na istoj je bilo većinsko opredeljenje, pa smo imali to da prema broju stanovnika naša opština je i u vreme stare Jugoslavije davala najviše železničara.
Poseban značaj u remontu vagona je davala nekadašnja ložionica koja je u svom zenitu zapošljavala 2500 Lajkovčana.
Nadaleko poznata pruga „uskog koloseka“ gde je Lajkovcu pripalo mesto najvećeg železničkog čvora u bivšij KSHS a kasnije u Kraljevini Jugoslaviji je opevana i u pesmama, a prolazeći kroz centar naše varošice, postala je neraskidivi deo iste.
Kao što sam rekao moje obraćanje je proizvod želje mojih sugrađana da železnica ostane neotuđivi deo naše opštine.
Svesni toga da se železnica modernizuje, da ista ide u korak sa ostatkom sveta, da nekadašnji značaj naše opštine nije više – kada je reč o železnici – isti. Jedino što može i treba uraditi je da sećanje na železnicu i ulogu iste u razvoju naše opštine se i dalje prenosi sa kolena na koleno i neguje.
Toliko bar dugujemo i mi, koji smo potomci železničara a takvih je u našoj opštini 90% i sama železnica, jer jedino negujući prošlost i sećanja možemo graditi budućnost.
Tom istorijskom ulogom ne mogu se pohvaliti ni veći gradovi i opštine od naše.
Podsećam, da kada je reč o staroj Železničkoj stanici u Valjevu, ista je dobila status zaštićenog objekta od kulturnog značaja, te smatram da ne postoji pravna prepreka da takav status dobije i Železnička stanica u Lajkovcu.
U nadi da ćete podžati ovu našu inicijativu, molimo Vas da odgovoriti na ovaj dopis i da ćete iznaći način da razumete težnje građana opštine Lajkovac.”
Železnička stanica Lajkovac je napravljena 1908. godine prolaskom prvog voza na pruzi Zabrežje – Valjevo. Kasnije ukrštanjem pruge Mladenovac – Valjevo, ova stanica dobija na izuzetnom značaju.
Železnička stanica u Lajkovcu bila je najveća robno-putnička stanica uskog koloseka za železnički saobraćaj u Jugoslaviji. U njoj su se ukrštale pruge: Beograd – Obrenovac – Lajkovac – (Čačak-Užice-Sarajevo – Dubrovnik – Zelenika) i Mladenovac – Lajkovac – (Valjevo). Stanica je posedovala 15 glavnih koloseka, 8 garažnih koloseka iza okretnice i 49 skretnica. Od skretnice 26 počinjala je Železnička stanica Lajkovac Spoljna, koja se nalazila na pravcu jug, tačnije na pruzi ka Valjevu. Ukupan broj koloseka u ove dve Lajkovačke stanice bio je 41. U okviru stanice Lajkovac Glavna bilo je više službi za organizovanje železničkog saobraćaja, od telegrafske do Zavoda za održavanje vagona i vozova, kao i okretnica u ložionici i vodotoranj tzv. Buzometar, jedini te vrste sačuvan u Srbiji.
1968. godine, pušten je u rad deo Barske pruge (normalnog koloseka), na novoj trasi od Beograda preko Stepojevca i Lajkovca do Valjeva, ali je krak uskog koloseka Lajkovac – Čačak do 1969. godine ostao u funkciji. Zadnji voz popularni Ćiro, sa Železničke stanice Lajkovac prema Čačku uskom prugom otišao je 31. decembra 1969. godine. Pruga Lajkovac – Mladenovac za putnički saobraćaj je ukinuta 1971. godine, ali je u svrhe teretnog postojala još 11 godine, do 1982.
Danas je Železnička stanica u Lajkovcu, stanica prolaznog tipa na elektrificiranoj i pruzi normalnog koloseka Beograd – Bar. Zaustavna je za sve vrste putničkih vozova koji voze na pomenutoj relaciji. Poseduje 4 glavna koloseka i 4 slepa koloseka, koja su ujedno povezana sa lajkovačkom ložionicom. U okviru nje nalaze se i 3 perona, sa spoljnom i staničnom čekaonicom. Lajkovački vodotoranj, tzv. Buzometar i dalje dominira, i vidljiv je sa oba pružna pravca.
