Rođene su iste godine, igrale se i odrastale zajedno. Delila ih je samo valjevska pruga. Išle su zajedno u osmogodišnju školu u isto odeljenje i zajedno upisale Učiteljsku školu u Ubu, opet kod istog razrednog starešine. A onda su se i okumile. Zaposlile u isti dan u Osmogodišnjoj školi „Mile Dubljević“ u Lajkovcu, izvele mnogo generacija i zajedno otišle u penziju.
Milka Mitrović, učiteljica, rođena je 23. maja 1934. u Beogradu jer joj je otac Vitomir Đurković, zvani Đura (1899), u to vreme službovao u Topčideru kao železnički radnik. Majka Mara bila je od Savkovića iz Nepričave. Đura je ostao bez ruke jer je kao napredan omladinac, radnik Ložionice u Lajkovcu u nekom napadu četnika ranjen i morali su da mu amputiraju desnu ruku. Radio je tokom okupacije kao nadzornik lokomotiva, a privatno je sa tom jednom rukom, pošto je bio dobar majstor, pravio šporete i to naplaćivao u kukuruzu. Gajili su svinje i koze koje je Milka kao dete čuvala te koze pored Kolubare. Đura je pred kraj rata ubijen u krevetu pred Milkinim i Marinim očima. Tada je imala samo 11 godina. Ostala je sa samohranom majkom. Izdavale su kuću, a one živele u nekoj letnjoj kuhinji samo da bi peživele. Završila je Učiteljsku školu u Ubu i zaposlila se u školi u Lajkovcu. Udala se 1956. godine za Mitrović Dragoslava, zv. Roske, železničkog činovnika iz Lajkovca.
Roske je rođen 13. marta 1931. godine u Mladenovcu, dok su mu roditelji, otac Milorad i majka Rosa živeli u to vreme u Orašcu. Sa Rosketom ima ćerku Vericu, stomatologa, i sina Gorana, zv. Srna. Roske je sa porodicom kao dete rastao i ževeo u Koloniji.
Kasnije je dobio stan u jednoj od železničkih zgrada, ali je najviše vremena provodio u Milkinoj rodnoj kući, jer je bila jedinica, i tu se veoma prijatno osećao. Bio je uključen u sva društvena događanja u Lajkovcu. Voleo je fudbal, Kolubaru, bio ribolovac. Umro je, a Milka je ostala da živi u toj porodičnoj kući. U istom dvorištu živi i njen sin Goran, ali u drugoj kući. Davno je postala baka i ima već odraslu unuku koja sa majkom dolazi baka Milki u posetu.
Milka je skoro ceo radnik vek radila kao učiteljica u Lajkovcu. Kada su prosvetne radnike premeštali u druga mesta, radila je 3 godine u Stupnici kod Loznice ali se odmah posle toga vratila u Lajkovac. Ostala je upamćena jer je izvela mnogo generacija osnovne škole. Sada, već narušenog zdravlja, živi u svojoj porodičnoj kući u Lajkovcu.
Luković Ružica Ruža, učiteljica, rođena je 3. januara 1934. godine u Lajkovcu, od oca Milivoja, železničkog radnika i majke Perse. Završila je osmogodišnju školu u Lajkovcu i učiteljsku u Ubu. Zaposlila se kao učiteljica 1957. godine. Ja sam joj bio prva generacija. Ceo radni vek, do penzionisanja, radila je u Osmogodišnjoj školi „Mile Dubljević“ u Lajkovcu, sa izuzetkom od 3 godine kada su svi učitelji premeštani u druga mesta. Udala se u avgustu 1954. godine za kolegu i jedno vreme direktora škole Luković Stojana (1923) iz sela Kruščica, opština Arilje. Napravili su najpre kuću u blizini glavne ulice, ali su kasnije tu kuću prodali i napravili novu u Izviđačkoj ulici gde su uglavnom nastanjeni prosvetni radnici. Bila je inicijator za osnivanje izviđačkog odreda „Kolubarski borac“ u Lajkovcu 1959. godine. Od Ruže je 1965. godine vođenje odreda preuzeo nastavnik Jovica Ivković koji se te godine doselio u Lajkovac. Ruža u braku sa Stojanom nije imala dece. Stojan je davno umro, a ona živi u svojoj porodičnoj kući. Ima sestru Ljiljanu, zvana Cuca, мedicinsku sestru koja je radila i živi u Mladenovcu gde je znaju po nadimku „Lajkovac“.
petrovictoma@yahoo.com
