Milutin Ranković je 9.maja u Beogradu izložbom i multimedijalnim programom na sceni i u Galeriji Teatra 78 multimedijalnim programom i izložbom obeležio 40 godina prisustva u svetu umetnosti.
Ceremoniji je prisusvovalo više od stotinu stvaraoca, kulturnih poslenika i predstavnika udruženja i saveza iz raznih gradova Srbije, Crne Gore, RS-BIH, Hrvatske, Švajcarske…
Osim Milutinovih skulptura, bilo je još više od 30 radova slikara i primenjenih umetnika iz zemlje i inostranstva, a nastupili su beogradski mešoviti hor Smilje, etno grupa Praskozorje, Od bisera ogrlica, glumica Snežana Savić (bili su pristnini i glumci Aleksandar Dunić i Jana Salamanović), aforističar Radoje Blažić i drugi.
Istaknuta istoričarka umetnosti Srbije Haira jakovljević za tu priliku zabeležila je: “Više puta nagrađivan i to opravdano i od strane mnogih stranih žirija. Na velikim međunarodnim žirijima prolazio je selekciju i to jednoglasno među nekoliko stotina prispelih radova umetnika. Dobijao je gramate, povelje, jer su ga ljudi od struke i znanja cenili i znali da je on baš taj kome sve to treba dodeliti”.
Svojevremeno je na čuvenoj izložbi “Portret kroz vreme” uzeo učešće i među 1700 autora iz svih krajeva sveta izdvojio se njegov rad i predložen za nagradu. Govorili su već tada, da je najbolji pravoslavni drvorezbar, čije su radove mnogi bili spremni da plate ne pitajući za cenu, znajući da ulažu u lepotu koja će ih nadživeti.
Slavna Olja Ivanjicki je kao član žirija rekla: “Da je on, naš Milutin viđen da osvoji svet. Činilo joj se da mu srce kuca iz drveta, koje je često izbacila Kolubara, reka kraj njegovog malog Lajkovca, iz koga je poneo dobrotu, senzibilnost i genetski nasleđenu nadarenost. Ovde crpi snagu iz pitome ravnice, poljana, planina u daljini. Vodenice kraj Kolubare, njeni virovi i obale pripovedaju istoriju srpskog naroda. Često je znao da drvo izbačeno iz Kolubare osuši i suptilno mu da snagu, obrise i učini da svakim potezom nastane skulptura.”
