Udruženje Hajr jedino i jedinstveno po tome što su ga osnovale upravo same žrtve nasilja, kao takvo je po svojoj prirodi aktivno u kontinuitetu u borbi protiv nasilja svakoga dana u godini i bez izutetka. To uopšte ne čudi, jer žrtva žrtvu nabolje i najlakše razume, pa su vrata Udruženja Hajr ta na koja žrtva nasilja s najviše lakoće zakuca, pa sve kancelarije i svi timovi udruženja uvek imaju pune ruke posla.
Svakako i Udruženje Hajr obeležilo je, kao i prethodne četiri godine svog postojanja, 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama, a izuzetno je sve vreme aktivno i tokom upravo aktuelnih 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama.
„Najčešći oblik nasilja je upravo porodično i u njemu, osim partnera koji trpi nasilje strada i onaj koji ga praktikuje. Najznačajnije je da to uvek “prate” deca, oblikujući obrazac ponašanja po svojim roditeljima. Zato birajte sebi partnera koji će vam uvek pružiti ljubav i poštovanje! Mislite na svoju decu!“ , poručila je predsednica Udruženja žrtava nasilja Hajrija Ramadani.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, bio je povod i za statistiku, a podaci iz naše države su i dalje zastrašujući. Prema onim sa početka godine, broj ubijenih žena u Srbiji od januara do oktobra ove godine je 17. Iako statistički podaci prikazuju da se broj ubijenih žena smanjuje, orošle godine ih je bilo 26, pretprošle njih 30, a bilo je godina kada je on iznosio i 40, ovi životi su ugašeni, porodice unesrećene.
Uprkos neslavnoj stistici u ovoj oblasti, ona je pokazatelj i da zakoni koji su doneti jesu doprineli prevenciji nasilja. I dalje su poražavajući podaci o prijavljivanju nasilja nadležnim institucijama. Procena je da je u godini samo sedmina žena prijavila nasilje institucijama.
Nasilnici smislili i kako da prevare nov zakon: Sada imaju novu strategiju za ubijanje žrtava, upozorava predsednica udruženja Hajrija Ramadani:
“Nasilnici sistematski i planski muče žrtvu, uzimaju joj novac, ne plaćaju račune i kad joj isključe struju, ona je prinuđena sama da napusti kuću. Koliko puta neko treći prijavi nasilje, ali mi ne možemo ništa dok ona sama ne prijavi;”
Nasilnici su masovno promenili taktiku nakon donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pa umesti da fizički maltretiraju partnera i dobiju pritvor ili zabranu prilaska žrtvi, oni primenjuju psihičku torturu. Još jedan dokaz da zakon daje rezultate je podatak po kome su se žrtve osmeilile da prijavljuju nasilnike, te je samo u junu ove godine prijavljeno 2.430 slučajeva nasilja u porodici.
Hajrija Ramadani iz Udruženja žrtvava nasilja Hajr misli da su se nasilnici informisali o zakonu kako bi mogli da nastave da se iživljavaju, a da ne završe u zatvoru.
Dragana Simić iz Udruženja Hajr prenela je svoje iskustvo i poruku vezanu za nasilje nad ženama: „Naučila sam jedno, partner se neće promeniti zbog nas. Nećemo se ni mi izmeniti zbog njega. Ne živite u iluziji i nađite sebi partnera koga ne biste menjali. Ako Vam danas lupa šamare, sutra će kosti. To ne janjava vremenom. A vaša deca, uče od vas“
Aktivno učešće predstavnika Udruženja Hajr u svim fazama donošenja relevantne zakonske regulative, koja je od značaja za zaštitu žrtava nasilja, brojne promotivne aktivnosti u cilju osnaživanja žrtava nasilja i podizanja ukupne svesti o problemu nasilja, psihološke radionice, permanentno prisustvo u medijima, književne večeri, pozorišne predstave, tematske tribine, časopis HAJR, te Humanitarna modna revija pod nazivom “Život je pista jednaka za sve”, samo su neke od brojnih aktivnosti u borbi protiv svih oblika nasilja.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama od 25. novembra do 10. decembra zgrade i mostovi u Beogradu svetleće narandžastom bojom.
Ovu inicijativu pokrenula je Vlada Republike Srbije i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. Cilj ove kampanje je preduzimanje koraka za suzbijanje nasilja nad ženama. Akcija se obeležava do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, obuhvatajući time i 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.
Ove godine pažnja je usmerena na prevenciju i eliminaciju nasilja nad ženama i devojčicama, premošćavanje nedostataka u finansiranju i obezbeđivanju osnovnih usluga žrtvama tokom pandemije.
