Biblioteka „Radovan Beli Marković“ organizovala je na iskraju avgusta na Letnjoj pozornici biblioteke predstavljanje najnovije zbirke pesama „Senke“, autorke Sonje Milovanovič.
Na samo sebi svojstven način, sa posebnom lakoćom, okupila je Sonja Milovanović ljubitelje poezije u prelepom ambijentu dvorišta lajkovačke biblioteke. Sonja Milovanović, pesnikinja, prozni pisac i član Udruženja književnika Srbije, živi i stvara u Lajkovcu, gde radi u osnovnoj školi i aktivno se bavi književnim i pedagoškim radom sa mladima.
Uz autorku, o knjizi su nadahnuto govorili master filoloških nauka, profesorka Lidija Marić Jovanović i aforističar Radoje Blažić, a u ime domaćina sa puno žara i lepih reči o autorki i njenom stvaralaštvu govorili su direktorka biblioteke Snežana Škorić i Daren Milivojević.
Posebnu notu pesničkoj večeri dali su muzički performans višestruko nadarene Nevene Branković i stihovi koje je govorila talentovana Kristina Đokić.
Sonja Milovanović je svoju najnoviju zbirku pesama predstavila zajedno sa svojim najbližim saradnicima, sa ljudima koji je najbolje poznaju i njenu reč najbolje osećaju, pa efekat nije mogao izostati, te se publika sa lakoćom preselila u jednu posebnu pesničku dimenziju, koja ima čvrsto uporište u realnom životu i u kojoj čitalac daje završnu reč.
Teško da je bilo lepšeg načina da se provede ovo letnje veče od prisustva jednom ovakvom pesničkom spektaklu.
Zbirku pesama “Senke” objavila je ove godine Nova Poetika.
Motiv senke, po kome zbirka nosi naslov, nije samo simbol gubitka, već i oblik postojanja. Senka je ono što ostaje kada svetlost nije potpuna – ali i dokaz da svetlost postoji. U tom smislu, ova knjiga je poetika između: između života i smrti, sna i jave, prisustva i odsustva.
“Sonja Milovanović piše poeziju koja ne traži efekat, već trajanje. NJeni stihovi ne žele da zadive, već da ostanu – u čitaocu, u sećanju, u tišini. Upravo u tome leži njena najveća vrednost: u sposobnosti da od jednostavne reči stvori prostor u kome se čitalac prepoznaje.” – najvernije je oslikao recezent knjige Dragana Bečejski.
I sama autorka je poentirala da “senke ne predstavljaju tamu već nastaju od svetlosti, koja simbolizuje pobedu života i trajanje, a život ovim pesmama udahnuće sami čitaoci.”
Po završetku pesničke večeri, u jednoj lepoj atmosferi autorka je strpljivo potpisivala knjige i razgovarala sa svojim čitaocima.
