Nemanja Jovanović Jogi: Moj savet za mlade je da treba da nađu unutrašnji mir. Uspeh je smirenost duha.
Svojevrsni sinonim za uspeh čoveka koji je potekao iz male sredine je renomirani košarkaški trener sa impozantnom internacionalnom karijrom Nemanja Jovanović Jogi.
Lajkovčanin Nemanja Jogi Jovanović, koji je ponikao u KK Železničar, pored svog redovnog profesionalnog angažmana u Americi, upravo je vodio Srbiju do srebra na U20 Evropskom prvenstvu.
Neposredno nakon velikog uspeha na evropskoj sceni, razgovarali smo sa Nemanjom u pokušaju da kroz priču o njemu i njegovom poslovnom i životnom putu damo odgovor na pitanje da li Lajkovac jeste ili da li može da bude sredina koja mladima pruža osnovu za budućnost.
Pre svega, kakvo je Vaše iskustvo sa ovom sredinom, da li si se možda u nekom trenutku uplašio za svoju budućnost iz perspektive male sredine?
- Ja se nisam uplašio za svoju budućnost iz perspektive male sredine, ali sam želeo da iskusim nešto veće, nešto više, tako da sam tražio mojima da idem u srednju školu u Beograd, i onda odatle je sve krenulo. Mislio sam da postoji još stvari koje treba videti i jednostavno nisam hteo da se vezujem tako da kažem samo za Lajkovac, hteo sam da još malo istražim i tako je krenulo moje putovanje van Lajkovca.
Kako vidite, kroz vreme, uslovi za bavljenje sportom ovde?
- Prednosti bavljennja sportom u maloj sredini je zato što postoji veća dostupnost sportskih terena koja je veća nego u velikim gradovima, Predpostavljam da su tereni dostupniji i spoljašnji i unutrašnji, to pod broj jedan. Druga stvar, okruženje u kome se sportista nalazi je mnogo bolje ako se svi poznaju, deca se poznaju i druže od malena, treneri se poznaju sa porodicama, što olakšava trenažni proces, ako znate kompletnu sliku deteta koje trenirate.
Koji su nedostaci bavljenja sportom u maloj sredini?
- To se najbolje vidi kroz takmičenja. Ako ste u jednoj maloj sredini, obično nemate mogućnosti da se takmičite sa velikim takmičarima, velikim klubovima i mogućnostima koje oni imaju, tako da momci i devojke koji imaju malo veći talenat i koji žele da se takmiče dalje, moraju da napuste ekipu, što šteti ekipi sa kojm su bili, tako da su to neki nedostaci. Postoji neki limit do koga možete da dovedete sebe i svoj tim, nakon čega sledi neminovni odlazak najboljih igrača.
Koje bi bile pouke iz Vašeg iskustva, mladim sportistima i njihovim roditeljima?
- Pouka iz mog iskustva je, da je sve individualno. Meni to pitanje često postavljaju roditelji, I što se tiče male sredine i što se tiče Amerike, i ja im uvek kažem, da je to sve individualno. Sve zavisi i od roditelja, i kako je to dete odgajano, da li je ono spremno da ide dalje i što se tiče odlaska dece iz Lajkovca i što se tiče odlaska dece iz Srbije za Ameriku. Moja je pouka, da je sve individualno. Znači, ako se neko oseća da je spreman da ide dalje, treba da ide dalje. Ako se neko oseća da mu je tu lepo i da uživa sa svojim drugarima u treningu i sa svojim trenerom i ljudima koje zna od prvog dana, onda treba da ostane tu.
Da li bi mladima savetovao da ostanu u Lajkovcu i da na raspoloživim osnovama grade život?
- Moj savet za mlade je da treba da nađu unutrašnji mir. Ono što stalno ponavljam je da je uspeh smirenost duha. Ako vam vaš duh govori da da se dobro osećate tu i da treba da ostanete tu u Lajkovcu, kao što većina ljudi smatra, onda naravno treba ostati tu. Ja ne vidim nikakav neuspeh ako je neko ostao da živi i radi u Lajkovcu, ako tu trenira. Isto, ne vidim da je to uspeh akoje neko otišao iz Lajkovca i radi van Lajkovca. Ja pre svega na svom primeru kažem da volim da provodim vreme u Lajkovcu i voleo bih da sam mogao da svoje sportske prohteve zadovoljim u Lajkovcu i da nisam morao nikada da odem odatle. Ali, pošto su moji sportski prohtevi bili malo veći, ja sam na svom primeru kažem otišao i nadam se da ću se jednog dana vratiti. Moj savet nikome nije da ostane ili ode, moj savet je da smiri svoj duh, da teži ka tome da ostvari onošto oseća, da teži ka tome.
Koja su Vaša načelna mišljenja i stavovi o uspehu mladima, bez obzira gde su?
- Ja uspeh smatram smirenost duha. Tako da vi možete da ostanete u Lajkovcu i da se osećate uspešnim, jer se jednostavno osećate dobro tu u svom okruženju, u svom mestu. Takođe, ima ljudi koji teže za nečim novim i pokušavaju da to ostvare van Lajkovca. Uspeh je individualna stvar i uspeh nisu medalje, trofeji i zarađeni novac, Uspeh je smirenost duha i okruženje koje imate oko sebe.
Šta mislite o hvatanju koraka sa vremenom i globalnim promenama u svim sferama i iz perspektive male sredine?
- Što se tiče globalnih promena i hvatanje koraka sa vremenom, ja mislim da to treba da se odnosi na stručnjake u sportu. Za decu, da treba da nastave sa obrazovanjem i da treba da prate najnovija istraživanja i najnovije metode, pogotovo u radu sa decom, da bi jednostavno poboljšali svoj rad i poboljšali uspeh sa svojom ekipom. Nebitnoje da li se bavite sportom, ili školicom sporta, košarkom ili fudbalom, mislim da je konstantno obrazovanje obaveza velika u sportu. Ne treba se oslanjati na prethodno obrazovanje i znanje, nego se usavršavati neprestano. Tako da, ako se nešto menja konstantno, to se menjaju metode koje se koriste u sportu, tako da i opština, i sami treneri treba da ulažu u obrazovanje ljudi koji su u sportu, da bi jednostavno imali bolji product i bolji rezultat vezano za rad sa decom.
Zanimljiva su Vaša razmišljanja o promeni pristupa radu!?
- Što se tiče neke moje perspektive i onoga što je sada se pokazalo dobro sa reprezentacijom, mislim da u našoj sredini fali pozitivan pristup radu, pogotovo sa decom. Mi smo nekako iz tog nekog prethodnog perioda naviknuti da svaki trening mora da bude pogrda i kritika. Da kažem da sam i sam tako nekada radio kada sam počinjao, jer sam pratio model ljudi koji su meni bili treneri i profesori i nastavnici. Mislim da neka adaptacija vezano za način rada sada, i mislim da generalno bolji neki pozitivniji pristup, uvek naglašavati neke dobre stvari više nego lose, više se baviti pohvalama nego pogrdama. Deca jednostavno mnogo bolje reaguju na to. Vika, dreka, urlanje, i neki stariji metodi mislim da su prevaziđeni, i islim da svaka pohvala je mnogo bolja nego usmeravanje ka nekim negativnim stvarima na treningu i negativnim konotacijama u svakom smislu.
Šta vidiš kao prednosti, a šta kao nedostatke ove sredine i imaš li neku ideju šta bi se moglo inovirati?
- Ja u Lajkovac najviše dolazim preko leta i onda je mnogo više stvari za pohvalu, zato što mislim da je sportski i sportsko – rekreativni život mnogo aktivan. Pogotovo na teniskim terenima. Ranije smo mnogo vremena provodili na Željinom, postoji reka, vidim da sad postoji i zatvoreni bazen koji deca koriste. Moja deca su sada išla na taj bazen, dok su bili u Lajkovcu. Tako da je to novina vezana za ono što se ranije dešavalo u mom životu ovde. Ono što se sećam da je nama nedostajalo tokom godine kada je lošije vreme, posebno u jesenjem periodu, kada nemate mogućnosti da budete napolju, da uživate na Kolubari, da uživate u tenisu, je neka vrsta većeg prostora, tržnog centra, ili doma omladine u kojima bi i dalje postojala neka organizovana dešavanja vezana za omladinu. Tako da, da li su to neke predstave, bioskopska dešavanja sa najnovijim filmovima, da li je to neka vrsta koncerata, sa okupljanjima kojima mladi mogu da se dodatno obrazuju vezano za neke nove tehnologije ili neka druga saznanja, zahvaljujući kojima mogu da podele vreme zajedno. I otvoreni prostori, i otvorene biblioteke u kojima mogu da sede i da ih koriste, recimo igra ping-pong, jednostavno neka vrsta zatvorenog prostora u kome mladi mogu da se okupe uz neke ponuđene sadržaje, tako da bi to dosta pomoglo.
Vaša poruka za kraj razgovora!?
- Najveće blago Lajkovca su ljudi. Ono što me uvek vuče nazad, to su ti ljudi naši sa kojima smo navikli, odrasli smo zajedno, znamo se godinama i to se nikada neće promeniti. Ti odnosi koji su stvoreni od početka ostaju za ceo život. Tako da, to je najveće blago Lajkovca.
Uvereni smo da će se Jogi obradovati kada u Lajkovac dođe narednog leta I ponovo vidi u funkciji Dom mladih, a ostaje nada da će njegova priča biti inspirativna, mladim Lajkovčanima posebno.
