Za školu u Vračeviću ovo je godina značajnog jubileja. Na svečanosti povodom stogodišnjice rada škole, značajnog jubileja za školu i za mesto Vračević, prisutnima se znalački i nadahnuto obratio profesor istorije Rajko Sarić, koji je govorio o istorijatu škole.
Godina jubileja je svakako prilika da se šira javnost podseti ili upozna sa bogatim i zanimljivim istorijatom škole u Vračeviću, pa govor profesora Sarića posetiocima portala lajkovacnadlanu.rs prenosimo u celosti:
“Ovo divno mesto i škola su iznedrili, opismenili i u svet poslali desetine i desetine poznatih i značajnih ljudi. Kroz čitav 18. i 19. vek iz Vračevića su poticali sveštenici i učitelji, mada samo mesto nije imalo ni crkvu ni školu. Pomenuću samo neke učitelje: Radojica Žujović, Jovica Žujović, Petar Molerović, Milan Bogatić, Milutin Žujović, Svetislav Žujović.
Odavde je u svet krenuo i Živojin Žujović publicista i prvi propagator socijalističkih ideja u Srbiji. Vračevčani su bili i Radojica Žujović jedan od potpisnika pisma sultanu Selimu trećem 1803. godine, Ljubomir Ljuba Molerović, poslanik Napredne stranke, Vladimir Žujović Šilja poslanik Radikalne stranke u Kraljevini Srbiji. potpukovnik Bogoljub Molerović, nosilac Ordena Karađorđeve zvezde. kapetan Dragoljub Milosavljević, nosilac Ordena Karađorđeve zvezde, potporučnik Dobrosav J. Marković nosilac Ordena Karađorđeve zvezde, pukovnik Pantelija Panta Radosavljević, takođe nosilac Ordena Karađorđeve zvezde poreklom je iz Vračevića.
Odlukom ministarstva prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1924. godine počela je da radi škola u Vračeviću. Prva učiteljica bila je Stana Kostić. Školu su pohađala deca iz Vračevića i Latkovića. U prvoj polovini tridesetih godina u školi se pominje učiteljica, upravitelj škole Bosiljka Stanišić. Posle nje u školi su radile i dve učiteljice naklonjene komunističkim idejama. Leposava Perović član Komunističke partije, partizanski borac u ratu, 1935 iz Vračevića premeštena u Buđevo srez Sjenički. Milena Ilić Velimirović Bosanka rođena u Vlasenici, više godina pre Drugog svetskog rata radila u Vračeviću. Bila je borac Kosmajskog NOP odreda, poginula novembra 1941. godine. 1940. godine odlukom Banske uprave u Sarajevu zatvorena je Državna narodna škola u Vračeviću. Škola je ipak radila za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Na jednom svedočanstvu učenika četvrtog razreda Radovana Bogatića iz 1943. godine je potpis učitelja Ilije V. Slijepčevića. Posle oslobođenja i završetka Drugog svetskog rata škola nastavlja sa radom. Krajem 1945. godine školu pohađa 98 učenika. 1946. godine u Vračević dolazi učitelj Milivoje Krstić pedagog, školski i kulturni pregalac, vaspitač, ekonom i hroničar ovoga kraja. Jednom rečju naj učitelj. Milivoje Krstić zaslužuje da nešto više kažem o njemu. Rođen je u Komanicama 1917. godine, osnovnu školu je pohađao u Mionici, nižu gimnaziju u Valjevu, učiteljsku školu u Beogradu. Službovanje je otpočeo na jugoistoku Srbije 1938. godine. Potom dolazi u Donju Toplicu, Krčmar, Đurđevac, da bi se konačno skrasio u Vračeviću. Oženio se koleginicom, učiteljicom Radmilom i njih dvoje do penzije ostaju da rade i uče decu u ovoj školi i da stanuju u školskom stanu. Milivoje je učiteljovao 32 godine u Vračeviću. Jedne godine kako je sam izjavio učio je 106 đaka. U školi je radila i đačka kuhinja, namirnice za nju dobijale su se na školskoj njivi, koju je učitelj obrađivao sa svojim učenicima na časovima poljoprivrede. Pošumljavao je goleti, škola je imala rasadnik, a Milivoje je uvek bio među prvima u seoskim radnim akcijama. Imao je i bogatu školsku biblioteku, a i privatnu. Pisao je u raznovrsnim listovima i časopisima. Objavio priloge u knjigama: „Srbija u ratovima 1912.-1918. godine.“ (1972) „Otrgnuto od zaborava.“ (1983), „ Mionica i Mioničani“ (1995), „ Na ratištima i stratištima.“ Spomenica prosvetnih radnika Srbije poginulih u NOB. (1985). Na žalost ostali su u rukopisu neobjavljeni – Letopis škole u Bogovađi i hronika „Vračević od pamtiveka“.
Krajem pedesetih godina prošlog veka škola u Vračeviću pokušala da pređe u osmorazrednu. Nakon godinu ili dve odustalo se od toga i osmogodišnja škola je počela sa radom u Bogovađi. Verovatno blizina železničke stanice, pošte, kasarne i odmaralšta Crvenog krsta bili su razlog da se sa osmogodišnjim školovanjem otpočne u Bogovađi. Možda je malo presudio i veći politički uticaj Bogovađe u tom trenutku. Za to kratko vreme u Vračeviću su nastavu izvodili: bračni par Nada i Milovan Kikojević, Živko Podgorac, Mihajlo Jovičić i naravno Milivoje i Radmila Krstić.
Za vreme rada bračnog para Krstić i posle njihovog odlaska u penziju u školi rade učiteljice Nada Petrović, Ljubica Stanojević, Georgina Krgović, Dragana Žujović koja je ceo svoj radni vek provela u školi u Vračeviću. Od 1980. godine do 2018. godine, više i od Milivoja Krstića. Koleginica Dragana je bila sjajan učitelj i pedagog, umerena i tiha osoba. Uspešno je nastavila tradiciju prethodnika, da učenici iz Vračevića budu najbolji kada odu u Bogovađu i Dudovicu. Kraće vreme u školi su radile učiteljice: LJiljana Lučić, Dragica Urošević, Slavica Ivanović i Dragica Lukić. Verica Adamović Tešić sada pomoćnik direktora OŠ „Mile Dubljević“ u Lajkovcu bila je devet godina učiteljica u ovoj školi. Biljana Žujović direktor oš „Mile Dubljević“ je od 2001. godine do 2018 godine radila u Vračeviću. Inače Biljana je rođena ovde, išla u školu ovde i živi u Vračeviću. Posle odlaska Dragane Žujović u penziju i Biljane na mesto direktora škole, u Vračeviću rade: Ivana Romanović, Marina Lukić Latković, Danijela Mitrović, Danijela Tomić i trenutno rade Dragana Bogatić i Tamara Vulić.
Ova škola je dala mnogo uspešnih, vrednih a pre svega poštenih ljudi. Među njima ima lekara, profesora, inžinjera, novinara, učitelja, preduzetnika, zanatlija… Teško ih je sve pomenuti. To će biti posao za nekog drugog, na sledećem jubileju ove škole. Ipak, sigurno je, da će ova škola i ovo mesto u budućnosti imati još mnogo uspešnih i poštenih ljudi, jer je tako uvek i bilo.”
