Monodrama „Nadežda Petrović“ u izvođenju Biljane Đurović biće odigrana u Lajkovcu u ponedeljak 25. decembra od 19 časova u Gradskoj kući.
Povodom 108. godina od smrti čuvene slikarke, glumica Biljana Đurović izvešće, u organizaciji Kulturnog centra “Hadži Ruvim”, u ponedeljak monodramu posvećenu heroini i na lajkovačkoj sceni.
Biljana Đurović je jedna od naših najboljih pozorišnih glumica, profesorka Scenskog govora na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, i gostujuća profesorka na Akademiji umjetnosti u Banja Luci.
Monodramu „Nadežda Petrović“ režirao je Božidar Đurović, urađena je u produkciji Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, a ovaj svojevrsni vremeplov smešten je u sobu valjevske bolnice, poslednjeg dana slikarkinog života, tog 3. aprila 1915, gde obolela od pegavog tifusa bezuspešno pokušava da se pridigne i vrati ranjenicima.
Njeni sagovornici i partneri na sceni postaju glumačke rekvizite od drvenog kofera u koji je spakovala čitav svoj život, preko jastuka i poljskog štafelaja na kome se nalazi poslednja slika, „Valjevska bolnica“, prekrivena vojničkim šinjelom, koji se usled halucinacija i visoke temperature pred njom preobražavaju u ranjenike nad kojima je bdela.
Reč – dve o predstavi:
“Prošlo je sto godina od smrti velike srpske slikarke i dobrovoljne bolničarke Nadežde Petrović, koja je svoj život položila na braniku otadžbine, tokom Velikog rata, u jeku epidemije pegavog tifusa. Inspirisana slojevitom ličnošću i nesagledivim delima ove znamenite srpkinje, glumica Biljana Đurović je na trenutak oživela lik Nadežde Petrović u istoimenoj monodrami, a u produkciji Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Radnja predstave smeštena je poslednjeg dana slikarkinog života u sobi Valjevske bolnice, 3. aprila 1915. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, ova znamenita žena preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, razmišljajući „o čudu života i smrti“ bezuspešno pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenicima i bolesnicima. To nije samo slika Stare Srbije 1903. slika Bosne i Hercegovine 1908. slika valjevske Srbije 1915. obolele od pegavca, to je i njen lament nad svim srpskim sinovima koji su svoje živote položili na braniku Otadžbine. Podnaslov ove monodrame mogao bi da nosi naziv po kompoziciji uvaženog akademika Svetislava Božića „Kroz san moj tavni i bezbroj suza naših“ , kompoziciji koja zajedno sa Nadeždom lamentira nad Srbijom tog 3. aprila 1915. godine. Adaptaciju teksta, iz Nadeždinih pisama i odlomaka iz romana „Boje i barut“ Olgice Cice, kao i izbora poezije Rastka Petrovića i Ljubomira Simovića, sačinila je Biljana Đurović.”
Predstava je višestruko nagrađivana.
Tokom devet godina igranja uloga legendarne slikarke donela je glumici Biljani Đurović brojna priznanja, među kojima su Zlatni vitez u Moskvi, Glumac Evrope 2016. na festivalu u Prespi, nagrada za najbolju glumicu na Međunarodnom festivalu malih formi i monodrame u Sarajevu, kao i na festivalima Nove evropske teatarske akcije – NETA u Bugarskoj, ALBAMONO u Korči, u Albaniji…
