Osamnaest žena ubijeno je u Srbiji od početka 2023. godine u partnerskom i porodičnom nasilju. Najmlađa žrtva imala je dve godine.
Sećanje na žene koje više nisu među nama ujedno je i opomena da nepostupanje ili pogrešno postupanje nadležnih institucija u slučajevima rodno zasnovanog nasilja žene plaćaju svojim životima, a deca ostaju bez majki.
Tim povodom, Udruženje HAJR je u Beogradu organizovalo performans pod sloganom “A zašto ćutiš? I ćutanje je zločin”.
Hajrija Ramadani predsednica Udruženja HAJR, koje ima svoju kabcelariju i u Lajkovcu, je rekla:
“Želeli smo da damoi svoj doprinos obeležavanju nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja koje su tragično izgubile život u porodičnom nasilju. Prema zvaničnim podacima , u poslednjih 10 godina, do 2023. godine, na ovakav način, ugasio se život čak 300 žena, što znači da u proseku godišnje,u Srbiji nasilno strada 30 žena, koje su nečije kćeri, nečije majke, nečije sestre, nečije prijateljice…i stoga ne mogu biti samo broj.
Udruženi, zajedničkim snagama, treba da damo svoj doprinos u prevenciji i zaustavljanju nasilja, i obezbedimo jedno zdravo okruženje u kome ćemo bezbrižno živeti i odgajati našu decu.”
Kancelariji Udruženja HAJR u Lajkovcu, često se javljaju žene žrtve nasilja. Pojedine uspevaju da prevaziđu problem, ali se većina, zbog dece, skromnih ekonomskih mogućnosti i osude okoline i po više puta vraća nasilniku.
U spomen na maj 2015. godine kada je za tri dana u Srbiji ubijeno sedam žena, 18. maja obeležava se Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilje.
U četiri mesta Srbije za tri dana desilo se tada sedam ubistava žena. Životi su im oduzeti u porodičnom nasilju u periodu od 16. do 18. maja. Na crnoj mapi gradova tada su se našli Velika Plana, Kanjiža, Čačak i Beograd. Sve to je bilo 2015. godine, zbog čega se danas obeležava Nacionalni dan sećanja.
Dan sećanja na žene žrtve nasilja – 18. maj, ustanovljen je 2017. godine kako bi se javnost, ali i nadležne institucije, stalno podsećale na rizik od femicida i njegove posledice.
Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene“, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom“.
Brojne organizacije podsetile su danas da institucije kada je reč o zaštiti od nasilja, ne reaguju blagovremeno, ne prepoznaju nasilje, nemaju dobru procenu rizika, odnosno ne postoji kapacitet ni znanje u sistemu zaštite žena, kao i da ubijene žene nisu brojevi i statistika i da je neophodno da se svi ujedine protiv tog najeksteremnijeg oblika rodno zasnovanog nasilja.
