U 61.-oj godini umro je Miloje Stanković zvani Leja, legenda Hajdučke ulice u Spoljnoj stanici u Lajkovcu. Nadimak je dobio po dedi učesniku NOB – a. Bio je višestruki udarnik na omladinskim radnim akcijama širom bivše Jugoslavije.
– Komšije ga pamte po vedrom duhu i dosetkama, kao i modernom pokatkad i boemskom pristupu životu. Sa radnih akcija donosio je anegdote, ali je i prvi u kraju na gitari zasvirao legendarnu pesmu “Crni leptir” koju je kao akcijaš naučio, a potom i nas nešto mlađe uputio da se i mi okušamo na ovom instrumentu. Onda smo sastavljali i bend samoukih, koji je na putu improvizovao džez, bluz, narodnjake, pop i rock muziku i tako se dobro zabavljao, kaže njegov komšija Milutin Ranković.
Umetnik Milutin Ranković se priseća još detalja iz detinjstva i rane mladosti, koji su obeležili komšijski suživot i njihovo odrastanje:
– Leja je često predvodio tim “Pružana” sa desne strane pruge Beograd – Bar, protiv “Prekopružana”, dečaka sa druge strane rampe, u utakmicama koje su se igrale na livadi koja je u tom trenutku slobodna, a ekipa je sastavljanja samo za tu priliku. Srednju školu je učio u Subotici, a u osnovnoj u Lajkovcu je često bivao najbolji bacač kugle u generaciji. Poslednjih godina radio je u obezbeđenju, dok ga bolest nije prikovala za kolica. Sahranjen je na malom seoskom groblju u Rubribrezi, gde počivaju i njegovi preci, kao i otac Ljubiša i majka Vera, koji su bili radnici na železnice, i tri godine mlađi brat Radoje.
Porodica Stanković iz Hajdučke ulice je oduvek posebnu pažnju obraćala na obrazovanje svoje dece, pa se za većinu njih još u to vreme srednjoškolsko obrazovanje podrazumevalo.
Meštani Hajdučke ulice su na asfalt čekali preko tri decenije, a ulica je konačno na opšte zadovoljstvo meštana asfaltirana u novembru 2016.-te godine. Asfaltu se posebno tada radovao upravo Leja.
Legendu Hajdučke ulice pamtiće mnogi.
Priču o drugim legendama objaviće svi, ovu priču o legend Hajdučke ulice, malom – velikom čoveku, potomku ratnika i železničara, akcijašu i udarniku, nekada preduzimljivom dečaku da kroz muziku i sport sa svojim vršnjacima osmisli vreme i igru, sačuvaće od zaborava njegove komšije i prijatelji.
