Svetosavska akademija, u gotovo briljantnoj organizaciji Gradske biblioteke Lajkovac uz blagoslov Episkopa valjevskog G. Isihija održana je u Svetosavsko predvečerje u Gradskoj kući u Lajkovcu.
Molitvom Oče naš i intoniranjem Svetosavske himne u izvođenju lajkovačkog hora “Hadži Ruvim”, pod rukovodstvom i dirigentskom palicom Uroša Stepanovića, otpočeo je program Svetosavske akademije.
Dostojan i vrlo kreativan voditelj programa i na ovogodišnjoj Svetosavskoj akademiji u Gradskoj kući u Lajkovcu u ime organizatora bio je mr. Daren Milivojević, podsetivši najpre da se blagoslovom počivšeg vladike Milutina u Lajkovcu ustroji Svetosavska duhovna akademija, po zamisli počivšeg Književnika Radovana Belog Markovića i Spomenke Milivojević, tadašnje direktorke Gradske biblioteke, te da se sada milošću Božjom i blagoslovom preosvećenog vladike Isihija, u Lajkovcu održava trinaesta po redu Svetosavska duhovna akademija, naglasivši i da su tri prethodne godine bile teške, posebno prethodna, kada su nas napustili dragi Prijatelji Emilija i Radovan Beli Marković, ali i Koleginica iz biblioteke, Vesna Vujičić i dodao:
„Duhovni Otac srpskog naroda, Sveti Sava, pored mnogobrojnih zaveta i darova, ostavio nam je duhovno znamenje koje moramo slediti, to je krst časni i četiri slova koja nam predstavljaju Svetiteljev zavet da se sabiramo u Hristu, u dobroti, u ljubavi, i u slozi, prevazilazeći ličnu zlobu i sujetu. Ta dobrota, ta ljubav i ta sloga, to su svetosavski zaveti koji su nam najpotrebniji u ova duhovno teška vremena, obremenjena strahom koji je izazvala pošast Korona virusa, a koju uvećava rat koji se vodi u Evropi i koji preti da postane novi Armagedon. Svetska kriza, po Svetom vladici Nikolaju, jeste sud Božiji, jer to je pravo značenje reči „kriza“, ako se prevede sa grčkog jezika. Svet koji srlja u propast mogu spasiti jedino reči velikog proroka, Svetog Jovana Krstitelja: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko. Izbavljenje je u pokajanju i okretanju Hristu Spasitelju, jer se jedino kroz Hrista može pravo i istinski voleti i praštati.“
U ime organizatora Svetosavske akademije, direktorka Gradske biblioteke Lajkovac Biljana Bogdanović je pbraćajući se prisutnima, uz opasku da govoriti o Svetom Savi nije ni malo lak zadatak, rekla:
„Sveti Sava ima veliki značaj kao narodni učitelj i prosvetitelj. Njegov rad na prosvećenju srpskog naroda započeo je njegovim dolaskom iz Svete gore, odnosno od prenosa moštiju svoga oca Svetog Simeona iz manistara Hilandar u manastir Studenicu. Od tog vremena Studenica je postala centar srpskog crkvenog i prosvetnog života. On je shvatio da je važno imati samostalnu crkvu, jer je takođe savršeno znao da bez crkve nema ni pravog prosvećenja, a ni osvećenja srpskog naroda.
Shvatio je značaj dužnosti da svako uradi najviše i najbolje što može za svoj narod, crkvu, državu. Koliko god se trudio, Sveti Sava nije mogao da bude običan monah, bio je Nemanjić. To što nije život proveo izolovan, već je svoje poreklo i uticaj iskoristio za naše dobro, najvrednija je njegova lekcija. Uraditi sve što se može za opštu dobrobit, nije bitno čime se bavimo, to je dužnostkoja je na plaćima svih nas, dužnost koju moramo izvršavati i prenositi novim genercijama. Srećom pred sobom imamo najsvetliji mogući primer.
Sveti Sava je bio diplomata, političar, prosvetitelj. Od svega što nas je Sveti Sava naučio najvažnije je kakvi ljudi možemo da budemo. Šta možemo kao pojedinci da učinimo za nas, školu, državu, crkvu, veru. Ne smemeo biti pasivni, pogotovo u ova teška vremena, kada nam je jedinstvo preko potrebno. Ne smemo biti negativni, pohlepni, gordi..Sveti Sava nas je učio da budemo dobri ljudi, dobrodušni, duboke pažnje i velikog smirenja.
Da bi bilo koji narod postao organizovana, uređena celina, potrebno je mnogo mudrih i učenih ljudi i nekoliko stotina godina. To je za Srbe uradio maltene jedan čovek, za vreme kratkog ovozemaljskog života. Sveti Sava je priveo srbe pravoslavnoj liturgiji, pravoslavnim ikonama, molitvi i načinu života.
Svetog Savu slavimo kao velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva, oca srpske državotvornosti, prvog srpskof arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije….
Svetom Savi veliko hvala na ogromnom doprinosu našem narodu. Svojim delom nas je zadužio i pokazao put vere, put dobra, kome treba da teži svako od nas. Baš zato njegov dan svake godine proslavljamo. Tim činom slavimo i njega, njegovu ljudskost ali i svetost, koja će kroz naše saćanje živeti.“
Blagoslovom Njegovog Preosveštenstva, vladike Isihija, besednik na Svetosavskoj duhovnoj akademiji bio je protonamesnik Branko Čolić, jedan od viđenijih sveštenika Valjevske eparhije, koji je u izjavi za medije podsetio da smo, nažalost imali periode kada smo skretali sa puta Svetoga Save, ali je konstatovao da se poslednjih decenija vraćamo i da ćemo uz Njegovu pomoć sigurno doći na pravi put.
Kao poruku nadahnute besede protonamesnika Čolića u Lajkovcu izdvajamo:
“Njemu se pripisuju reči da će na nas istok uvek gledati kao na zapad, a zapad kao na istok, a da mi treba da budemo iznad istoka i zapada. To ćemo zaista ispuniti ako svetu budemo neprestano Bogojavljenje.
Jedno je sigurno, Sveti Sava nije, niti će ikada, odstupiti od nas, spreman je da nas spase prvo od nas samih, a onda od svih iskušenja kakve god prirode ona bila i od bilo kakvih sila, makar i adskih, dolazila. Vodiće nas putem koji vodi u život i ovovremeni i Večni, a mi tražeći Nebesko, imaćemo i zemaljsko carstvo. Samo da njegov duh, duh ljubavi, sloge i mira, Duh Hristov bude u nama.“
Spisak dosadašnjih besednika na Svetosavskoj akademiji u Lajkovcu je impozantan, a sve ih je s posebnim pijetetom pomenuo Daren Milivojević: : bivši dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, počivši prof. dr Radovan Bigović, bivši iguman manastira Ribnica, otac Nikodim, prota i nekadašnji namesnik tamnavski, otac Mitar Milovanović, časnici Matice srpske, prof. dr Slavko Gordić, akademik Miro Vuksanović i dr Marko Nedić, episkop australijsko-novozelandskog g. Siluan, episkop Dositej Hilandarac, igumanija manastira Grabovac, mati Irina, doktor teologije Bojan Grujičić, prof. dr Radomir Popović, počivši Književnik Radovan Beli Marković, koji je 2018. godine odlikovan ordenom Svetog vladike Nikolaja, protonamesnik Aleksandar Vučaj i protonamesnik Darko Đurđević.
Program Svetosavske akademije u Gradskoj kući, pored nastupa hora, upotpunile su svojim prigodnim i brižljivo odabranim recitacijama lajkovački đaci Lenka Jovanović i Kristina Đokić, učenice OŠ „Mile Dubljević“ i Teodora Tiodorović, učenice SŠ „17. septembar“.
Svetosavska akademija u Lajkovcu održana je u prikladnoj, vidljivo prisutno uzvišenoj duhovnoj atmosferi, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave, škola, sveštenstva, predstavnika kulturnog, javnog i društvenog života Lajkovca, kao i građana.
Svojevrsnu pozlatu Svetosavskoj akademiji u Lajkovcu, sa nekoliko vrlo brižljivo odabranih, krajnje rafiniranih prikladnih numera, dao je hor pod sigurnom dirigentskom palicom mr Uroša Stepanovića, kao i talentovani recitatori lajkovačkih škola.
Organizator programa bio je i ovoga puta na punoj visini ovog uzvišenog zadatka i pokazao, da prestonica kulture i duhovnosti može biti i u maloj varoši u unutrašnjosti.
