Performans umetnice Dee Džanković „Vrisak žena protiv sagorevanja“ je danas u 15 sati na tri lokacije u Beogradu, a predstavlja mogućnost za oslobađanje od nagomilanog stresa i pritisaka.
Žene koje žele iz sveg glasa da vrište jer su preopterećene poslom, mentalno i fizički iscrpljene brojnim obavezama i zahtevima, mogu danas da izraze svoje nezadovoljstvo na tri lokacije u Beogradu: kod spomenika Stefanu Nemanji, na platou ispred Skupštine i ispred Fakulteta likovnih umetnosti.
Brojne Lajkovčanke kažu, da bi rado učestvovale u ovom performansu, a pojedine su rekle da će vriskom u tri iz Lajkovca, koji će se daleko čuti, dati svoj doprinos, ilustrujući time svoju opterećenost i iscrpljenost.
Bez geografske razlike, žena današnjice je preopterećena.
Žene će danas kolektivno, iz sveg glasa, vrištati u Beogradu, a nije isključeno da ideja zaživi i u drugim sredinama.
Reč je o performansu, koji predstavlja mogućnost za kolektivno oslobađanje od nagomilanog stresa, a otvoren je za sve žene koje žele da učestvuju.
Performans je naizgled sirov i brutalan, međutim, iza ovog primordijalnog izliva emocija se nalazi umetnički izraz čija direktnost i snaga iskazuju bunt, provociraju reakciju i kritikuju sve od savremenog potrošačkog društva i uloge žene u njemu, produktivnosti kao potvrdi identiteta, rezigniranosti institucija, sistema u kome živimo i nasilje nad ženama koje ono perpetuira.
Iznad svega, performans predstavlja kolektivni prostor za otvoreni diskurs i oslobađanje nagomilane tenzije i stresa, umesto dovođenja u dalje stanje izgaranja. Performans je otvoren za sve žene koje žele da učestvuju, bez ograničenja u vidu godina, zanimanja, interesovanja…
Umetnica je izjavila da je i sama prošla kroz burnout i da to pamti kao jedno od najstrašnijih iskustava u životu.
„Burnout je stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti, prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom zbog koga osoba oseća da ne može da izađe na kraj sa konstantnim, namentnutim zahtevima koji je dovode do osećanja bespomoćnosti, bezvoljnosti, ozlojeđenosti i na kraju, do potpune iscrpljenosti“, kaže umetnica Dea Džanković ukazujući na problema sa kojima se ljudi u modernom društvu suočavaju.
Prema njenim rečima, u nama se taloži tenzija, anksioznost i stres sa kojima nemamo vremena da se suočimo, dok ne dođemo u situaciju da moramo, a tada uglavnom bude kasno.
Upitana zašto je poziv za učešće upućen samo ženama, kada i muškarci mogu da „izgore“, Džanković kaže da osećaj može biti blizak ženama i muškarcima, ali ne zna da li ga oba pola proživljavaju u istoj meri:
„Žene su daleko više izloženije stresu koji rezultira od strane društvenih pritisaka, psiho – fizičke eksploatacije, i svim formama institucionalnog nasilja nego muškarci. Od nas se uvek očekivalo više, i ta očekivanja su samo porasla, srazmerno sa stopom stigmatizacije i osude od strane društva, iako bi trebalo da je suprotno,“
Lokacije na kojima se performans održava za umetnicu „apsolutno predstavljaju primere centrara moći i izvora frustracije“. Kako kaže, da se ovaj performans izvodi na drugoj lokaciji, recimo negde u prirodi, poprimio bi potpuno drugu kontotaciju i dimenziju od onoga što želi da postigne.
„Ne želim da se pretvaram da imam rešenje za ovu pojavu. Ali, da bismo bilo šta promenili, potrebno je da ukažemo da problem postoji, da otvoreno pričamo o tome, a da se sve ne zaustavi na tome, već se direktno konfrontirati sa istim“, kaže Džanković i dodaje da performansom želi da napravi platformu za otvoreni diskurs kako bi ukazala da postoji podrška za oni koji je potraže. Ona želi da pokaže i to koliko je važno „dati svoj glas“, čak i kada ne deluje tako.
„Sagorevanje nam se dešava kao posledica ritma života koji nam je nametnut, i očekivanja koje svaki pojedinac mora da ispuni da bi opstao u društvu”, rekla je Dea Džanković, dodajući da ovakva vrsta performansa pojedincu daje prostor da iskaže nezadovoljstvo, ali i da treba da služi kao svojevrsna katarza.
Foto: Shutterstock
