KRATAK JE ŽIVOT, DUGAČKA JE LAJKOVAČKA PRUGA

Povodom Dana opštine, u Lajkovcu su ove godine prvi put dodeljena opštinska godišnja priznanja. Skupštinskom odlukom, a na predlog komisije, prvi put u istoriji opštine Lajkovac dodeljene su Povelja i Plakete istaknutim pojedincima i organizacijama, koje je uručio predsednik opštine Andrija Živković.

Povelja za izuzetan doprinos razvoju srpske književnosti i afirmaciji Lajkovca u zemlji i inostranstvu pripala je književniku Radovanu Belom Markoviću.

U ime dobitnika javnih priznanja, u svom krajnje originalnom i prepoznatljivom stilu, na svečanoj akademiji povodom Dana opštine Lajkovac, zahvalio se književnik Radovan Beli Marković.

“Pola veka ovde stojeći pisac razastire i na belu ledinu, na ledenu belinu puste hartije rasejava ovakve slike pretvorene u crna slovesa, pa su tako, kao svetlaci pred očima, tolike godine minule – do ovog časa, kad se primam Visokog priznanja, Povelje za životno delo Opštine Lajkovac , koja znači i uvođenje jednog Ćelijanca u puno Lajkovčanstvo, što će važiti od sada pa u godine. Kratak je život, ali je dugačka Lajkovačka pruga!”, rekao je između ostalog književnik Radovan Beli Marković.

Za sve koji nisu bili u prilici da tome prisustvuju, nadahnuto obraćanje nagrađenog književnika, prenosimo u celosti:

“Časni Oci, veoma poštovani  gospodine predsedniče Opštine lajkovačke, odlični skupe  Lajkovčana i  i lajkovačkih gostiju

                Red  zapoveda da vam čestitam Dan Opštine, želeći vam sreće i od Boga  zdravlja, mir na domu i na putu,  u kući i na polju  svakog berićeta, a i da vam, u ime Kućanice moje, gospođe Emilije,  i u svoje ime, zablagodarim na Visokom  priznanju – Povelji za životno delo kojom ste me   udostojili.

                Rođen sam  u  šumadijsko-kolubarskom selu Ćelijama, na desnoj obali najslavnije srpske reke, Kolubare, na pristranku Vrače Brda,među zatravljenim rovovima Bitke iz koje se ni jedan Srbin nije izostavio.

                Selo moje, Ćelije,bejaše i hlebno i vinorodno i baštovansko, ali će u Narodnom  pamjatniku ostati kao krečarsko, počem je kreč `držao cenu`, a ćelijanski  kamen, osim za žeženje kreča i grubo neimarstvo, ni za šta drugo ne bejaše pogodan –  nisu se u njemu primale črte i reze, kamoli slovesa i izobraženja  knežreva i vojevoda,  samo plavom  kredom majdandžijski znaci, pa se za izvesno može uzeti  da ni jedan Ćelijanac ne počima pod krstom i nadgobnikom  srezanim od ćelijanskog kamena, bez kojeg ne bi bilo ni jednog zdanja u pola Srbije.

                Ćelijanci su na ubsku pijacu u zaprežnim kolima  odvozili kreč, prekrivši ga ponjavama, kao bolesnika, eda ga ne skvasi nebeska kiša… Ne bejaše, tim dobom, lako ni sovljačkim baštovandžijama papriku dokirijati do lajkovačke štacije, odakle će  železnicom  – do Beograda i do Sarajeva, ali paprika je paprika, a kreč je kreč, osetan na kišu, kao devojana uoči vašara… 

                Odlikovan sam, danas i ovde, za životno delo, to jest za književno zapamćenje  ovakvih slika, među kojima je i  slika mršave  kravice koja  mokri krv, dok je nedozvani Ćelijanac vodi na  državnu  vagu, kako bi zalegla za nenamiren porez,  a i slika koluta dima u visokom nebu, iza poslednjeg voza šumadijskim krakom Lajkovačke pruge.

                Nema, međutim, niti može biti slike sa koje se otprve pozna da je, prelazeći Ćelijanku ćupriju, mašina opisanog voza promuklo pištala, ` na razvlake, kao da je kolju`…

                Na piscu je, stoga, da jemstvuje za to pištanje  mašine i za ćelijanske krečare, taman koliko i za sovljačke baštovane, da utubi klolut dima u nebesu, a i da, ako išta, nedozvanom Ćelijancu ( ` sa kravicom o kratkom povocu`), zemljački  dovikne.Ideš li, Rode..

                                                                 Odlični skupe

                Pola veka ovdestojeći pisac razastire i na belu ledinu, na ledenu belinu puste hartije rasejava  ovakve slike pretvorene u crna slovesa, pa su tako, kao svetlaci pred očimama,  tolike godine minule – do ovog časa, kad se primam Visokog priznanja,, Povelje za životno delo Opštine Lajkovac , koja znači i uvođenje jednog Ćelijanca u puno Lajkovčanstvo, što će važiti od sada  pa u godine.

                Kratak je život, ali je dugačka Lajkovačka pruga!

Na  Dan Svetog Joanikija, prvog Patrijarha srpskog, 2021.godine u Lajkovcu”

A 16. septembar 2021. godine, ući će u istoriju Lajkovca.

Related posts

Leave a Comment

two × 5 =