Nakon vremena posvećenog borbi protiv Kovid-19, na red dolaze mnoge stvari koje će morati da se leče u vremenu posle korone. Psiho-socijalni stresori nisu bili nikada prisutniji u svakodnevici svakog pojedinca, pa i struka i svako ponaosob mora biti spreman na ozbiljnu borbu za ozdravljenje i spašavanje onoga što je kovid ostavio kao posledicu na mentalno zdravlje. Mentalna prva pomoć, kreće od momenta prepoznavanja simptoma i što ranijeg javljanja stručnom licu. Načelnik službe Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo, dr Snežana Marjanović, u konstantnoj borbi sa društvenom stigmom, navodi da je porast broja obolelih i ljudi sa mentalnim poteškoćama zabeležen i pre pandemije. Poslednjih godinu i po dana specifičnost rada psihijatrijske službe se ogledao i u povećanom broju pacijenata koji su post kovid sindrom lečili ne samo kroz somatiku nego i posledice po mentalno zdravlje. Poštujući sve epidemiološke mere, Služba psihijatrije je non stop radila i bez prekida je odeljenje bilo u funkciji.
Ono što je negativna posledica, koju mi sada imamo priliku da osetimo, je da veliki broj naših pacijenata nije bio u stanju da dođe do nas, jer mi pokrivamo čitav Kolubarski okrug, a ljudi su bili i uplašeni ili nisu imali prevoz da dođu do nas. Onda nam se dešava da dolazi do pogoršanja koja su itekako vidljiva. Da li su prestali sa uzimanjem lekova, nedovoljne kontrole, su neki od izazova, tako da se sada vraćamo u starom ritmu sa blagim povećanjem pregleda i hospitalnog lečenja. Šta smo primetili u poslednjih više od godinu dana? Dosta mladog sveta koji dolazi da traži pomoć. Isto tako imamo puno ljudi nakon preležane korone koji nam se javljaju, koji imaju određene psihičke posledice, ne samo somatske. Ono što mi sada očekujemo s obzirom na brojna istraživanja koja su rađena u svetu, šta nas može očekivano snaći, prosto se ukazuje na specifičan način života. Da je normalan nije, ali nas je doveo do najčešće poremećaja raspoloženja. Istraživanja su pratila depresiju, sam stres i anksioznost. Primećeno je da najučestaliji simptomi koji su se javljali su anksioznost, ta napetost i nemir i da ima skoka depresivnih poremećaja u opštoj populaciji – rekla je dr Marjanović, pojašnjavajući da je razumljivo zašto se to sve tako dešava nakon perida kovida.
Ljudi su izolovani, a čak istraživanja pokazuju da us najviše trpeli mladi ljudi koji nisu mogli da istrpe tu izolacuiju i neizvesnost. Stariji ljudi su se nekako čak lakše prilagodili, jer stariji ljudi, kada kažem stariji msilim na životnu dob iznad 65 godina, kada su očekivano u penziji i nekao su se povukli. Na žalost ne ostaju svi aktivni, a uglavnom su naučili da sami žive i nekako su se lakše prilagodili datom momentu koji je bio izazovan za sve nas. Mlađim ljudima je to sve dosta teško palo. Kod njih imamo porast depersije, ili porast simptoma vezanih za depresiju a u sklopu nekih drugih somatskih bolesti. Opažamo kod mlade populacije ogromne anksioznosti i nezadovoljstva koje je data situacija nametnula. Stres kao sam stres je nešto što smo trpeli izvesno vreme, koji nas je naterao da vodimo računa kako ćemo da živimo, da se nekako prepakujemo dok kriza ne prođe. Nisu svi uspeli u tome. Ono što je predloženo i što mi predlažemo kao najjednostavniji terapijski deo je zdrav način života. A šta je zdrav način života? Vratiti se laganoj fizičkoj aktivnosti, da li je to lagana šetnja, izlazak u prirodu. A ako ne možemo da se družimo u većem krugu ljudi, da onda budemo sa nekim ko nam je bezbedan, da li je to neko iz porodice ili neko od našeg društva, da izađemo da šetamo, tu su nam divni krajolici naši oko Valjeva. I još nešto, da prekinemo da gledamo vesti i televiziju. Ne samo kod nas nego svuda u svetu se savetuje, dat je čak pokazatelj da ljudi koji gledaju tri sata dnevno televiziju i informativne emisije dnevno, da u stvari su podložniji i depresiji i anksioznosti i drugim psihičkim poremećajima. To se prosto mora smanjiti, da se svede na neke informacije, a čak i potpuno izbjegavanje toga da bi u stvari pomogli našem mentalnom zdravlju – predlaže dr Snežana Marjanović, psihijatar.
Dr Marjanović se osvrnula na temu stigme i viktimizaciju psihijatrijskog pacijenta, naglašavajući da Psihijatrija ne radi samo sa ljudima koji su ozbiljni psihijatrijski bolesnici, nego se bavi čovekom u našoj svakodnevici, svakodnevnom životu.
Moramo da shvatimo da je čovek zdrav jedino ako postoji jedinstvo i tela i duše. Ako nam telo trpi, e itekako je bolesno, autmatski nam i duša trpi. Bilo kakakv naš mentalni da kažemo poremećaj, nešto što ispada iz svakodnevice, iz ravnoteže, odnosno nismo u datom trenutku prilagođeni, može biti znak neke somatske bolesti. Mi ćemo imati ogroman problem i to svi nagalašavaju, da ljudi nisu mogli da odu kod somatskog lekara zbog ove situacije, a na žalost desiće se da mnoge bolesti nisu otkrivene, da ćemo sad biti odjednom na udaru velikog broja somatskih bolesti i normalno da će duša patiti. Tako da ćemo biti u jednom začaranom krugu. Mi nismo ništa više radili pre ove situacije nego što sad radimo. To je neka naša svakodnevnica. Mi još uvjek imamo problem da ljudi ne dolaze baš tako rado ovde, jer smatraju i boje se ludila, što je osnova stigme uopšte psihijatrijskog bolesnika ili psihijatrijskog poremećaja. Mi nastojimo da pojasnimo da slobodno svako može da dođe, da svako može da zatraži pomoć. Jako je bitno prvo obaviti somatski pregled i da se objedini pregled i somatskog doktora i od strane psihijatra, ali isto tako su dobro edukovani naši izabrani lekari iz domova zdravlja koji isto tako mogu jako dobro da procene o čemu se radi i onda da upute. Pre smo se susretali i sa problemom alkohola, i sa zavisnosti od droga, kompjutera, kocke, sa našim poremećajima anksioznosti, paničnim poremećajima, opsesivno kompulsivnim, a najmanje u stvari sa psihotičnim reakcijama, iako i toga ima. A već sam rekla, kod dosta mladih ljudi se javljaju problemi mentalnog zdravlja. Oni su bili najizloženiji, izolovani, škole nisu radile, onlajn nastava koja je isto tako uzela svoj danak i u porodici svi su bili pod ogromnim pritiskom. Tako da to moraće, kako tako – polako, da se rešava i da se ljudi vrate normalnom životu. S tim da je taj normalan život uvek neizvesnost. Uvek je postojala ta neizvesnost šta će biti. Nekako moramo se naučiti da se prilagodimo datom trenutku. Mi smo s ovih prostora naučeni da se stalno prilagođavamo nekim strašnim stresovima koji ne traju baš tako kratko nego traju godinama i onda smo se očeličili i ojačali, samo što moramo sad naš mlad svet naučiti kako da oni nauče da žive pod ovim nekim striktnim režimima, da ih tako nazovem. Tako da je jako bitno da se odmah jave kod lekara, koji god da je lekar u pitanju, on može da pomogne i da nađe pravu smernicu. Moj stavrno savet je da se vratimo zdravim načinima života. Ne samo kroz ishranu, nego govorimo o rekreativnoj fizičkoj aktivnosti, sportskoj aktivnosti prilagođenoj zdravstvenom stanju. I da prestanemo da gledamo informativne emisije nego da slušamo muziku, gledamo filmove ili čitamo knjige i obrazuejmo se. Dakle biramo sadržaje koji nam prijaju – zaključila je dr Marjanović.
