U zajedničkoj organizaciji Kulturnog centra “Hadži Ruvim” i Predškolske ustanove “Leptirić”, u sali lajkovačkog bioskopa odigrana je pozorišna predstava za decu pod nazivom “Mi se ne rugamo”, koju izvodi tim mladih glumaca putujućeg Pozorišta Veliki mali princ. Predstava je do sada izvođena u Beogradu i ovo je njen prvi izlazak u unutrašnjost i to baš u mesto pisca scenarija.
U pitanju je jedna od onih predstava kroz koju je na šaljiv ali poučan način deci prikazano kako se oseća osoba kojoj se neko ruga i zašto se to ne radi. Predstava je naišla na sjajan prijem dečje pozorišne publike, a i iz sveta odraslih stižu samo reči hvale.
Direktorka Kulturnog centra Snežana Škorić je naglasila da je kuriozitet ove predstave to što je rađena po tekstu mlade Lajkovčanke Anđelije Marković: “Scenario za ovu predstavu napisala je naša mlada, talentovana sugrađanka Anđelija Marković, na koju smo zaista ponosni, s obzirom da je ovo njen prvenac. Mogu slobodno da kažem, da ova predstava može parirati i velikim produkcijama. Pri tome mislim na aktuelnost i ozbiljnost teme kojom se predstava bavi, na kvalitet teksta, režiku, izvođenje glumaca i naravno divnu reakciju publike.
Organizovanjem ove predstave u Kulturnom centru, želimo da pružimo podršku Anđeliji u njenom sadašnjem i svakom budućem radu, a ujedno da podsetimo sve naše lokalne umetnike, nezavisno od vrste umetnosti kojom se bave, da se uvek mogu obratiti Kulturnom centru za podršku u njihovom stvaralaštvu.
Ja ću iskoristiti ovu priliku, da javno čestitam Anđeliji na uspešnom početku i ne sumnjam da će ova predstava zaživeti i trajati.”
Ulaz je bio slobodan, odnosno besplatan za svu decu. Predstava je namenski prikazana u dva termina: od 9 za decu iz “Leptirića” i od 11 časova za svu zainteresovanu decu, mada je publika u oba termina bila izmešana, sala dupke puna, a atmosfera je bila sjajna.
U prvom terminu, predstavi su prisustvovali svi predškolci, i sa seoskog područja i iz celodnevnog boravka u vrtiću.
Predstavi je prisustvovala i direktorka Predškolske ustanove “Leptirić” Mila Mitrović Lončar i tom prilikom je između ostalog izjavila: “Posebno mi je drago da nekadašnji naš lajkovacki predškolac, a sada mlada pravnica, ima više talenata u sebi. Naime, Anđelija je jos kao predškolac učestvovala na priredbama, recitovala je i glumila. Još tada je bila očigledna njena svestranost, tako daje Anđelijin uspeh sasvim očekivan. Pozorišne predstave su među najmoćnijim sredstvima edukacije dece u ranom uzrastu i današnja predstava, koja je interaktivnog karaktera, je edukativna, zabavna i veoma interesantna i poučna našim predškolcima.”
Anđelija Marković je rođena 1994. godine, završila je Pravni fakultet i upravo je advokatski pripravnik u Beogradu. Pisanje i gluma bili su njena prva opredeljenja, a onda je došlo i pravo: “Sve ovo sa pozorišnom predstavom za decu došlo je spontano. Koleginica me je pozvala i zamolila da učestvujem u projektu, pojasnivši da je to jedna od najaktuelnijih tema među mladima, posebno među decom u vrtiću i da bi bilo dobro da se napravi jedna takva predstava koja bi na zanimljiv, ali edukativan način pokazala deci da nebi trebali jedni drugima da se rugaju. Upravo to smo imali ranije kao problem, koji je preteča vršnjačkog nasilja, koje dolazi kasnije u adolescenciji. Onda smo odlučili da se posvetimo baš toj jednoj temi. Predstava se zove “Mi se ne rugamo” i govori o odnosu u samim grupama u vrtiću i kroz nekoliko situacija pokazuje kako to deca ne reba da se jedni drugima rugaju. Mislim da svi treba da odgledaju ovu predstavu, podjednako i stari i mladi i da niko nikome ne treba da se ruga.
Nadam se da ću ostati u ovim vodama, sve zavisi od odziva, a ovo kako se pokazalo u Lajkovcu je stvarno sjajno i ja se nadam da će biti još sličnih projekata ovde.”
Inače, godinama unazad Anđelija ima svoj blog na internet namenjen odraslima: “Blog Anđelina – Ćutanje znači odobravanje, https://andjelina94.wordpress.com/ , do sada nije bio u žiži javnosti, to je bilo više za moju dušu. Blog je za odrasle, nije za decu. To radim nekoliko godina unazad, više iz hobija, a možda vremenom postane ozbiljnije.”
Na pitanje, da li je pisanje ventil od paragrafa i kakvi su joj dalji planovi, Anđelija je odgovorila: “Pisanje je prvo bilo jedino, pa se onda dogodilo pravo. Onda je došao upis na Pravni fakultet. Sada se prepliću i jedno drugo potpomažu. Predamnom je polaganje Pravosudnog ispita, što se tiče pravosudne karijere. Što se tiče pisanja, tu se nikada ne zna, zavisi…Svaki dan je drugačiji. Nadam se da će i ta karijera biti u usponu.
Ja bih volela da se vratim u Lajkovac i nadam se da ću se vratiti, kada se za to ukaže prilika i uvek ću to u međuvremenu sa zadovoljstvom činiti kada god se zato ukaže potreba. Trenutno jesam u Beogradu, takvo je tržište rada, jednostavno nisam mogla da se na drugi način profesionalno ostvarim.”
Pred Anđelijom Marković je po svemu sudeći uspešna poslovna karijera, a još uvek je neizvesno da li će prevagnuti pisanje ili pravnička karijera, a možda i paralelno!?
