Upravo je potpisan važan Sporazum između Dušana Milovanovića i Ravnogorskog pokreta Lajkovac, kojim se pruža pravni okvir njegovom daljem radu i istraživanju istorijskih lokaliteta na kojem se odigrala Kolubarska bitka.
Dušan Milovanović iz Lajkovca, poreklom iz Ćelija, glavni poslovođa za elektroniku i automatiku Polja D RB Kolubara, istraživanje istorijskog lokaliteta na kojem se odigrala Kolubarska bitka, otpočeo je znatno ranije, ali su mu nadležni prošle godine skrenuli pažnju da ne sme da istražuje samostalno, bez saradnje sa nekim odgovarajućim udruženjem. Potpisani sporazum je ispunjenje tog uslova i pravni okvir za nastavak istraživanja.
Naime, Ravnogorski pokret Lajkovac je registrovan kod agencije za privredne registre kao udruženje građana, nepolitičko, nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje radi ostvarivanja ciljeva u oblasti kulture, humanitarni programa i socijalne zaštite. Glavni ciljevi su: zaštita i negovanje istorijske i kulturne tradicije srpskog naroda, utvrđivanje istorijskih istina, istraživanje i otkrivanje istorijskih nalazišta uz prikupljanje istorijskog materijala kao dokaza o delovanju kako pojedinaca, tako i vojnih formacija srpske vojske u odbrambeni i oslobodilačkim ratovima. Udruženje će obnavljati i postavljati obeležja značajnih i važnih istorijskih događaja koje čine temelj slobode srpskog naroda
U cilju promocije istraživanja i što kompletnije realizacije započetog projekta, a i informisanosti šire javnosti, Dušan Milovanović je kreirao i sajt http://dusan.website.in.rs/?fbclid=IwAR0yK0zKmMuLlnLv0iyM9I32yeXa8FKdwzcjtGCHnwFaWyZkw5lfAA3k2Oc .
“O bici na Kolubari i Ljigu napisano je mnogo knjiga i radova. Izvor informacija u većini slučajeva su bili ratni dnevnici srpske vojske, a ponekad sam nalazio i podatke navedene u ratnim dnevnicima austrougarske vojske. Moja namera je da ovde iznesem podatke o rasporedu i kretanju naše i austrougarske vojske u periodu nakon prelaska srpske vojske preko Kolubare i zazimanja položaja na desnoj obali reke, u oblasti Vrače brda i Čovke, pa sve do napuštanja položaja i povlačenja ka Kremenici (15/16. novembar – 25.novembar 1914.g.).
Napominjem da ću ovde izneti samo podatke koji su vezani za pukove divizija koje su bile angažovane na ovom prostoru u ovom vremenskom okviru bez namere da zalazim u šire viđenje bitke na Kolubari.
Kao izvore podataka koristio sam našu i literaturu iz austrijskih i čeških arhiva te podatke do kojih sam došao ličnim istraživanjem na terenu Vrače brda, Čovke i okoline. Prilikom istraživanja, trudio sam se da sve nalaze i još uvek vidljive objekte kartografski evidentiram. Tako su nastale beleške o položajima rovova, rasporedu korišćene i nekorišćene municije obe vojske, rasporedu ostataka granata obe vojske
Pošto je Timočka divizija 1. poziva od 1. do 5. septembra naoružana novoprispelim ruskim puškama Mosin-Nagant u kalibru 7,62x54R a Moravska divizija zadržala svoje Mauser 7×57 puške, došao sam na ideju da ispratim kretanje i položaje pukova Timočke divizije 1. poziva koji su bili na Vračebrdu i Čovci kao ispomoć Moravskoj diviziji 1. poziva prateći trag čaura i metaka pušaka Mosin-Nagant. Iz literature sam saznao da je puška Mosin-Nagant bila podeljena i Timočkoj diviziji 2. poziva, Drinskoj diviziji 2. poziva, Dunavskoj diviziji 2. poziva te nekim pukovima 3. poziva. Pošto su na prostoru Vrače brda i Čovke osim Timočke divizije 1. poziva angažovani i pukovi Timočke te Drinske divizije 2. poziva moja prvobitna namera da preko tragova municiuje ispratim kretanje pojedinh pukova je pala u vodu. Ovom metodom jedino je bilo moguće prepoznati položaje koje su isključivo zauzimali pukovi Moravske divizije 1. poziva naoružani Mauzerom 7×57.
Na ovom području sam pronalazio u tragove oružja kojima je obično bio naouružan 3. poziv. Relativno malo čaura kalibra 10,15x63R Mauser-Milovanović (Koka) i 7,65×53 iz turskog plena 1. Balkanskog rata te Berdaniki. Pošto nisam uspeo da pronađem podatke o prisustvu bilo kog puka 3. poziva na ovom prostoru, pretpostavljam da se radi o vojnicima drugih pukova koji su u povlačenju zalutali i tako se našli na Vrače brdu i Čovci. Čaure i zrna već davno povučene puške sistem Peabody 14,8x35R verovatno nemaju veze sa bitkom već pripadaju puškama korišćenim u lovu.
Takođe, želeo sam da pronađem i položaje naše i Austrougarske artiljerije ali nisam uspeo, sem jedne čaure 80mm, da pronađem definitivne dokaze. Čitajući podešenu daljinu na upaljačima austrougarskih granata te prenošenjem podataka na kartu, uspeo sam samo približno da odredim položaje njihove artiljerije a oni se poklapaju sa podacima iz naših ratnih dnevnika. Jedna grupa se nalazila negde u selu Pepeljevac u blizini sadašnjeg kamenoloma, dok se druga grupa nalazila negde u blizini Žutog brda u selu Jabučje. Upaljače naših granata obično sam nalazio u jako lošem stanju te nisam mogao primeniti istu metodu. Kroz razgovor sa meštanima saznao sam za jedan mogući položaj naše artiljerije ali pregledom terena nisam uspeo to da potvrdim.
Naravno, prilikom istraživanja, dolazio sam i do ličnih predmeta vojnika, poput dugmadi šinjela, ordenja, delova razne opreme i uniformi. Ovi predmeti predstavljaju potresno svedočanstvo zbivanja na ovom prostoru u tih desetak dana krvavih borbi,”
Terensko istraživanje sam za sada završio iako nisam uspeo da dafinišem položaje artiljerije i previjališta za koje znam da je bilo u okolini. Takođe, ostalo je neispitano još par mogućih rovova. Nakon provale u obližnje arheološko nalazaište “Anine” koje se nalazi u blizini reke Ljig, nisam želeo da me dovode u vezu sa ovim incidentom pa sam istraživanje prekinuo, te su ovde objavljeni rezultati do kojih sam došao zaključno sa septembrom 2020. godine.
Svi materijalni nalazi koji pripadaju starijem istorijskom periodu predati su Institutu za zaštitu spomenika u Valjevu i g. Radivoju Arsiću. Nalazi vezani za Kolubarsku bitku su na raspolaganju institucijama i muzejima koji su zainetersovani,” …” rekao je autor sajta i inicijator projekta Dušan Milovanović u uvodu sajta, kako bi posetiocima približio ideju o projektu istraživanja.
Sve detalje vezane za istraživanje istraživanju istorijskih lokaliteta na kojem se odigrala Kolubararska bitka, zainteresovani mogu pratiti na sajtu http://dusan.website.in.rs/?fbclid=IwAR0yK0zKmMuLlnLv0iyM9I32yeXa8FKdwzcjtGCHnwFaWyZkw5lfAA3k2Oc
Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisavanja samo I armije i koncentrisanog udara na VI armiju (koja je bila razvučena na širokom frontu) koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta.
