Jelena Ružić, predsednica ženskog udruženja Kolubarskog okruga (ŽUKO) odabrana je među 10 žena u Srbiji koje su uticale na 2020. godinu. Tim povodom, danas je u Knez Mihajlovoj u Francuskom kulturnom centru organizovana izložba pod nazivom “Kada je ceo svet stao, one nisu”.
Posetioci portala LAJKOVAC NA DLANU, imali su priliku da prate svaki korak od osnivanja ŽUKO – a, pa samim tim i njihovo maestralno prilagođavanje uslovima pandemije. “Stvarno je ogromna čast za mene biti među tih 10 žena, ali stvarno mislim da sam pano trebala da delim sa ostalim devojkama iz našeg tima,” kaže skromno Jelena.
“Srećan nam svima 8. mart. Ovo je dan borbe i praznik borbe za ženska prava, odnosno ljudska prava, i trebalo bi da traje 365 dana jer to su dani u kojima se borimo za jednake uslove i za žene i muškarce. Ove žene su lica svih žena u Srbiji. Gde god da se nalazimo, dužni smo da svaki dan napravimo bar jedan korak za jednake uslove za sve građanke i građane. Imaćemo uskoro i zakon o rodnoj ravnopravnosti kao bazu da ženama u Srbiji bude jednostavnije. Poruka koju danas šaljemo je da ne smemo da se odreknemo borbe, ona mora da traje stalno”, poručila je danas potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.
Ministarka Mihajlović je prilikom otvaranja izložbe “Kada je ceo svet stao, one nisu” rekla, da žene nisu slabiji pol, već ravnopravan, i da je prošla godina pokazala da je teret krize nesrazmerno bio na ženama i da su žene te koje su vodile računa o svemu i dodala: “Kada je svet stao, žene nisu stale. Nemamo još uvek jednake uslove za rad, posao, napredak, obrazovanje, podelu neplaćenih poslova. Ali, ne smemo da se odreknemo borbe zarad svih žena koje su se borile pre nas, i pre 200 i 100 godina, kada su se žene borile za prava svih žena. Pandemija je pokazala i koliko su solidarnost i empatija važne i moramo da nastavimo i da radimo zajedno sa muškarcima. Da 2022. za 8. mart pogledamo šta smo uradili i da napravimo nove planove za generacije koje dolaze posle nas”.
“Žene su u vreme pandemije izmislile kako da reše probleme i pomognu drugima, kako da budu tu i za decu i porodicu, na poslu. Ova pandemija je pala na žene i ova lica predstavljaju lica stotina hiljada lica žena Srbije. Kada treba da se uradi posao koji je briga o drugima, ženi ne treba da se kaže kako da to uradi, a kada treba da se plati, onda nema ko da je čuje i vidi. Zato vas pozivamo da dođete i vidite ova lica. Jednako smo sposobne, vredne i spremne da delimo teret u razvoju Srbije kao što smo podnele teret pandemije”, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.
„Globalna kriza izazvana pandemijom virusa COVID 19 pokazala je da su se žene svih generacija i profesija otporno i odlučno suočile i podnele veliki deo tereta borbe sa posledicama ozbiljne zdravstvene, privredne i socijalne krize. Odgovornim delovanjem, podsticanjem samodiscipline kao modela civilizovanog ponašanja pojedinaca u ovakvim krizama, doprinele su da ukupan odgovor Srbije bude fleksibilno efikasan i otporan, čak i u poređenju sa većim i razvijenijim državama“, izjavila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
“Ovo je dan kada slavimo, ali i dan kada treba da razmislimo koliko je važna uloga žena u životu svakog od nas i u društvu. Ovaj dan je i poziv za akciju. Da prepoznamo izuzetnu ulogu žena, posebno u godini pandemije COVID 19”, poručio je šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici.
“Hrabrost i požrtvovanost koju su žene pokazale tokom krize ne sme ostati samo u malobrojnim novinskim tekstovima i našim internim razgovorima. Ovom izložbom smo na simboličan način želeli da im odamo priznanje za sve što su kroz svoje profesije i lično zalaganje uradile za sve nas. One su prave heroine našeg vremena i liderke borbe za rodnu ravnopravnost”, poručila je direktorka UN Women u Srbiji, Milana Rikanović.
Ambasador Francuske u Srbiji, gospodin Žan-Luj Falkoni, želeo je da zahvali „svim onim ženama koje su, u Srbiji i Francuskoj, onda kada je stanovništvo moralo da se zatvori kako bi se izbeglo širenje virusa, ostale u prvim redovima kako bi omogućile celom svetu da nastavi da funkcioniše“, ističući činjenicu da „ekonomske i društvene posledice zdravstvene krize već sada, a u budućnosti to preti da bude i izraženije, utiču na porast nasilja nad ženama i devojkama, svuda u svetu, bilo da je reč o nasilju u porodici ili o gubitku posla“.
