NA METI SEKTAŠA I NAJMLAĐI

Za tekst o problemu delovanja sekti i žrtvama sekti je u maloj sredini teško, zapravo nemoguće naći sagovornika. To problem neće rešiti, niti eliminisati. Problem je tu, hteli mi to svojim javnim istupom da priznamo ili ne. Tokom prethodnih par decenija, bilo je slučajeva u ovom kraju da se pojedini događaji i pojave objašnjavaju pripadnošću žrtve nekoj sekti, ali sa na tome uglavnom sve završavalo. Crkva je kategorična, da sekti na ovom prostoru nema. Pripadnika ili sledbenika sekti verovatno ima, a očigledno i žrtava.


Brojni medijski sadržaji upravo nastoje da razotkroju destruktivne aktivnosti raznih kultova ili sekti, čiji broj, vrhunska organizacija i upornost da pridobiju što veći broj sledbenika su sasvim dovoljni razlozi da se društvo brine za svoju bezbednost, jer sekte deluju razorno po pojedinca, porodicu, društvo i državu u celini.


U moru informacija kojima smo svakodnevno bombardovani, sadržaji sa ovom tematikom se nekako prelete, dešava sa negde tamo i tamo nekom, sa nekom dozom sumnjičavosti i rezerve, sve do momenta dok nas stvarnost ne otrezni i podseti da i ljudi iz našeg bliskog okruženja mogu biti, ili već jesu žrtve sekti.


Nema tačnih podataka o broju destruktivnih sekti u Srbiji, jer mnoge funkcionišu neformalno i organizuju se danas na internetu i društvenim mrežama. Ipak, kažu stručnjaci, izvesno je da ih ima u svakom okrugu u Srbiji.


Misionarsko delovanje prešlo je uveliko na društvene mreže. Ne ubacuju se više flajeri u poštanske sandučiće, ne drže predavanja, već razne sekte i organizacije vrlo perfidno kontaktiraju ljude lično i direktno.


I jedan tekst je danas potvrdio da su na meti sektaša i najmlađi.


“Sekta “Crna ruža” pustila je odavno svoje pipke i na jugu Srbije, a u prošloj godini zabeleženi su prvi pokušaji vrbovanja leskovačkih osnovaca i srednjoškolaca, upozorili su upravo danas iz Odbora za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti Skupštine grada Leskovca”, javlja Srbija danas. Kako je istakla Aleksandra Miletić, autorka brošure “Verske sekte”, koja je danas predstavljena: “Iz “Crne ruže” omladince uglavnom vrbuju preko interneta. To je jedna od najopasnijih sekti koja deluje u Srbiji. Putem internet kontaktiraju decu koja dolaze iz destruktivnih porodica, decu koja nemaju jednog od roditelja, koja nisu zadovoljna svojim fizičkim izgledom ili su odbačena od društva zato što su drugačiji po načinu odevanja ili razmišljanja, lošeg socijalnog i egzistencijalnog statusa,” navela je Miletić, naglašavajući da je veliki problem u tome što je država ranijih godina upravo velikom broju sekti dozvoljavala da se registuju kao verska udruženja, a iza njihovog delovanja krilo se sasvim nešto drugo.


Medijskih sadržaja na temu sektaškog delovanja bilo je i iz susednog nam Lazarevca. Primali smo ih takođe sa rezervom. Kada se pre par godina dogodio ritual u Miljakovačkoj šumi, prve reakcije bile su da mediji preuveličavaju slučaj tražeći senzaciju. Ispostavilo se da je reč o ozbiljnom problemu. Sektaši su ne tako davno bili u centru pažnje krajem prošle godine, kada su mladić i devojka zaklali psa u Obrenovcu, sve to snimali, pa puštali na društvenim mrežama. Momak je tokom ovog gnusnog dela sve vreme ponavljao dve reči “kefo zote”, dok su po Obrenovcu bili ispisani brojni grafiti iste sadržine.


Recimo da su kao i većina zakona, Zakon o crkvama i verskim zajednicama i Krivični zakon u Srbiji dobri, pa onda ostaje samo da se adekvatno i primenjuju.


“Protiv povećanja broja sledbenika satanističke ideje može se delovati preventivno, kroz zakonsku regulativu, ali i uključivanjem porodice, škola, medija i zdravstvenih organizacija u borbu protiv ovog problema. Na raspolaganju je i mehanizam na osnovu kojeg se određene verske zajednice, nakon analize stavljaju na listu opasnih. U SAD postoji takva lista, slična spisku terorističkih organizacija, tako da se ozbiljno prati delovanje takvih organizacija.” upozoravao je u više navrata srpski sektolog Slađan Mijaljević, uz napomenu da država mora uvesti mehanizam praćenja korisnika internet sajtova koji šire satanističke ideje, ali i onih koji postavljaju destruktivne sadržaje na njih i da država mora znatno više pažnje da posveti problemu sekti koje haraju u Srbiji.


Osnovni problem je tvrde upućeni, što se potcenjuje problem destruktivnih sekti, a u Srbiji ima verskih zajednica, koje su na granici da budu satanističke, a pri tom su registrovane.


Kao dodatni problem ističe se to, da je institucija porodice u našoj zemlji ozbiljno ugrožena, što utiče na povećanje broja satanističkih sledbenika.


Žrtve sekti su svih starosnih doba, nivoa obrazovanja i imovinskog stanja. Svaka sekta ima svoje ciljne grupe. Što je adept mlađi, time može biti samo uspešna ili uspešnija žrtva i ništa više.


Lovci na duše su i te kako aktivni, tehnike manipulacije usavremenjene, a vidljivost se izbegava na sve načine. Sekte se danas mogu uočiti kroz tehnike, odnosno načine na koje nam se nude, a ne kroz organizaciju, zato je važno da se sa vremena na vreme javnost obaveštava o promenama oblika manipulacije.


Upozorava i podatak da se malobrojnim sektolozima mesečno za pomoć obrati i do pet porodica, čiji član je stupio u kontakt sa nekim verskim kultom.


U karijeri u kojoj se kao policijski inspektor, a i samostalno, bavio problemom sekti, Zoran Luković, inače i član Evropske federacije za borbu protiv sekti, sreo se sa raznim slučajevima u kojima su ljudi, zavedeni raznoraznim pričama, učenjima i obećanjima, krenuli putem sa kojeg nekad nije bilo povratka.


“Štetnost navedenih parareligijskih grupa i pojedinaca primarno se manifestuje kroz ugrožavanje psihičkog zdravlja gradjana. Po pravilu, posledično, strada i porodica člana sekte. Obzirom, da im se najčešće sugeriše da se izdvoje iz svog “demonskog” okruženja, članovi sekti sve svoje interese svode na interes sekte. Tako deca gube roditelje ili roditelji decu, u zavisnosti samo od toga ko je u sekti. Istvoremeno preduzeće gubi odgovornog radnika, škola pedagoga, institut stručnjaka, fakultet profesora…, a problem nije samo lični i porodični, već i šire društveni. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije govore da nisu retki ni slučajevi narušavanja javnog reda i mira, kao i krivična dela izvršena direktno od strane članova sekti,” deo je objave sa zvaničnog sajta MUP RS, koju potpisuje Zoran Luković.


U okviru svojih nadležnosti Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, deluje ne samo operativno, već pre svega preventivno, u cilju ublažavanja posledica dejstva verskih sekti, naravno nikako ne ugrožavajući verska prava i slobode gradjana, nego suzbijajući zloupotrebu istih.


Sve i da pođemo od toga da problem sekti u nas nije alarmantan, mada se dovoljno toga dogodilo, možda bi bilo dobro preventivno delovanje i još bi pri tom mogli da budemo praktični i spojimo jedan evidentan i drugi problem u najavi, osnivanjem recimo lokalnog Odbora ili Saveta za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti!?


Kao ni većina drugih problema, sektaško klupko se nije zamotalo u Lajkovcu, niti se ovde može odmotati, ali jedna mala sredina svakako može dati doprinos bezbednosti svojih građana.

Related posts

Leave a Comment

ten + seventeen =