„Jedan moždani udar dodaje godine našoj mladosti“ krilatica je u neurologiji, a kod čak trećine pacijenata koji su se lečili se ponovi nakon nekoliko godina uz svu primenu savremenih metoda lečenja i pravilnu sekundarnu prevenciju. Neurolog Opšte bolnice Valjevo, prim dr Mihailo Mirković, podsetio je da je svake godine 29. oktobar, dan posvećen moždanom udaru kao najrasprostranjenijem neurološkom oboljenju sa kojim se u kliničkoj praksi susreću. Procene su da u svetu u razvijenijim zemljama incidenca od 150 do 200 najviše pacijenata u toku jedne godine oboli. Na žalost u Srbiji je to oko 300 bolesnika u toku jedne godine.
Odeljenje neurologije valjevske bolnice je do ovog 29. oktobra pružilo lečenje za 315 ljudi koje su lečili od ovogo oboljenja, od kojih je 112 na žalost doživelo smrtni ishod.
-Veliki broj ljudi nam nažalost umire od moždanog udara i zato je uvek podsećanje na značaj ovog oboljenja veoma korisno. Moždani udar je u svetu treći uzrok smrtnosti, a kod nas na žalost drugi. Svakih 45 sekundi jedna osoba oboli od moždanog udara, dok svaka tri minuta neko premine od posledica ovog oboljenja jer 25-30% obolelih umire. Za nastanak moždanog udara najznačajniji su faktori rizika i to su oni na koje ne možemo uticati kao što su starost i pola, ali i oni na koje itekako možemo i tu je od presudnog značaja prevencija. Povišen krvni pristisak, koji je najčešći uzrok moždanog udara svakako se može bolje kontrolisati i lečiti, a tu su i poremećaji lipidnog statusa su bitan uzrok bolesti. Šećerna bolest takođe značajno povećava rizik za nastanak moždanog udara. Dakle na sve klasične faktore rizika mi možemo uticati. Čak polovina lečenih od moždanog udara ima posledice koje onemogućavaju samostalan život i te osobe su na neki način invalidi – preporučio je prim dr Mihailo Mirković.
Što se tiče starosne granice, ona je evidentno sve niža i moždani udar nije više rezervisan za staru populaciju kao posledica hroničnih bolesti.
– Mi mlađu obolelu populaciju žargonski nazivamo „mladi vaskularci“, i nama su ti i pacijenti jako interesantni u medicinskom smislu. Kada imamo mladu osobu koja je imala moždani udar tu ne tragamo za klasičnim uzrokom i faktorom rizika već su tu često stanja kao što su rascep zida krvnog suda, zatim aritmije, upale i poremećaji zgrušavanja krvi. Ne bih rekao da je u pitanju epidemija već je bolja dijagnostika jer smo sada u stanju da jednom moćnom laboratorijom i finom dijagnostikom otkrijemo uzrok, što pre desetak i više godina nismo imali priliku – rekao je prim dr Mihailo Mirković.
Prim dr Mirković je apelovao da se menjaju navike i spreče faktori rizika kao što su pušenje, kontrola pritiska te da se ljudi upoznaju koliko sami mogu da utiču na sopstveno zdravlje i spreče nastanak bolesti. Odeljenje neurologije Opšte bolnice Valjevo ima bazične uslove da dobro leči moždani udar.
– Imamo dobru dijagnostiku i znanje, ali bih naglasio da lečenje moždanog udara podrazumeva urgentno lečenje takozvani zlatni vremenski prozor kada mi možemo da pomognemo pacijentu. To znači da nagli nastanak simptoma kao što su nagla slabost i nagle smetnje u govoru zahtevaju hitnu hospitalizaciju u vremnskom prozoru od tri do četiri ipo sata. Mi u tom vremnu možemo da damo koristan lek koji vrši rekanalizaciju i dovodi do otpušenja krvnog suda i taj deo mozga koji je ostao bez krvi brzo vraća funkciju. Ono na čemu dalje insistiramo jeste sekundarna prevencija jer podaci ukazuju da u toku od pet godina nakon prvog moždanog udara kod trećine pacijenata se ponovi moždani udar – rekao je prim dr Mirković, podsetivši da je velikim trudom zaposlenih i uprave odeljenje rekonstruisao pomoću donatorske akcije, te sada i pored velikog opterećenja u smislu brojnosti pacijenata imaju način za davanje savremenog terapijskog pristupa u lečenju moždanog udara u intenzivnoj jedinici na neurološkom odeljenju. Neurologija podrazumeva širok spektar oboljenja i sadašnji broj lekara postiže da pokrije sav priliv pacijenata iz Kolubarskog okruga.
